18°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: Net.hr

RUSIJA ODGOVARA NA PRETNJE: Granica vrvi od vojnika, moguća INVAZIJA NA UKRAJINU

Ukrajinci vape za članstvom u NATO-u

NAJVAŽNIJE

NOVI KORONA PRESEK: Vakcine i mere daju rezultat

VREME ZA PRVI MAJ: Da li nas čeka sunce ili LEDENI TALAS?

LETOVANJE U GRČKOJ: Nova pravila za prelazak preko granice

Ukrajinska mornarica zapretila je da će u budućnosti otvoriti vatru na brodove ruske obalske straže ako se incident, koji se dogodio u sredu uveče u blizini Kerčkog tesnaca, tesnaca koji povezuje Crno more sa Azovskim morem i razdvaja poluostrvo Kerč od Krima, ponovi.

U incidentu su učestvovala tri ukrajinska oklopna artiljerijska broda Giurza-M i pet neidentifikovanih brodova obalske straže ruske službe bezbednosti FSB. Prema ukrajinskim medijima, ruski brodovi su počeli da izvode "provokativne manevre" oko ukrajinskih brodova, a povukli su se tek nakon što su zapretili da će otvoriti vatru.

Nekoliko sati kasnije, ruski predsednik Vladimir Putin odlučio je da zatvori Kerčki moreuz za strane ratne brodove, nastavljajući da eskalira tenzije u istočnoj Evropi.

Sve se to dešava u trenutku kada Rusija gomila vojne trupe duž granice sa Ukrajinom. Trenutno je tamo raspoređeno oko 80.000 vojnika i oko hiljadu tenkova, a neki analitičari procenjuju da bi Rusija sledeće nedelje tamo mogla da ima više od 115.000 vojnika. Čini se da je čitava situacija priprema za moguću rusku invaziju na Ukrajinu.

Posle incidenta u Kerčkom moreuzu, Rusija je najavila da zatvara tesnac za strane ratne brodove do oktobra, kako se izveštava, da bi tamo mogla da održava pomorske vežbe. Ukrajina je potez Moskve ocenila kao kršenje njenih prava.

Zatvaranjem moreuza onemogućen je pristup ukrajinskim lučkim gradovima Marijupolj i Berdjansk, koji se graniče sa pobunjeničkim regionom Donbas, u kome se trenutno vode borbe između proruskih pobunjenika i ukrajinskih snaga. Zatvaranje tesnaca otežaće Ukrajini isporuku zaliha u to područje ako Moskva odluči da započne invaziju.

Putin je odlučio da zatvori moreuz nakon što je američki predsednik Džo Bajden zapretio Moskvi novim sankcijama zbog, kako je rekao, ruskih pokušaja da se umeša u američke izbore i hakerskih napada na baze podataka američke vlade. Bajden je to nazvao "proporcionalnim odgovorom", rekavši da je mogao da postupi i oštrije, ali je odlučio da održi "stabilnu vezu" i izbegne "ciklus eskalacije i sukoba" sa Rusijom.

Ranije je Bajden podsetio i na dva američka razarača koja su poslata u Crno more kao upozorenje Rusiji. Pored toga, Bajden je predložio Putinu da održi samit u trećoj zemlji tokom narednih meseci kako bi razgovarao o problematičnim pitanjima, uključujući najnovije tenzije u Ukrajini. Ali Bajden još nije dobio Putinov odgovor na ponudu.

I dok se američko-ruske diplomatske prepirke nastavljaju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sastao se danas sa evropskim saveznicima u Parizu kako bi obezbedio konkretnu podršku u slučaju ruskog napada na njegovu zemlju. Daily Mail izveštava da je Zelenskog lično primio francuski predsednik Emanuel Makron, dok će im se nemačka kancelarka Angela Merkel pridružiti putem video veze.

- Suverenitet Ukrajine je ugrožen. Svi naši napori usmereni su na izbegavanje eskalacije i ublažavanje tenzija - rekli su iz Makronovog kabineta.

Istovremeno, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je da je granica Ukrajine "crvena linija". "Ako Rusija pređe tu crvenu liniju, onda će patiti", dodao je on.

U međuvremenu, britanski ambasador u Moskvi pozvan je na razgovor u rusko Ministarstvo spoljnih poslova nakon što je London pozvao ruskog ambasadora u Velikoj Britaniji na sličan razgovor zbog pogoršanja bilateralnih odnosa. Britansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u četvrtak da je pozvalo ruskog ambasadora da izrazi zabrinutost zbog "zlonamernog ponašanja" Moskve i potvrdilo podršku Londona sankcijama koje je najavio Bajden.

Pre svega, Ukrajina je upozorila da bi, ako joj NATO ne odobri pristup članstvu, mogla jednostrano izgraditi svoj nuklearni arsenal.

Ukrajina je jednom imala nuklearno oružje koje joj je ostalo nakon raspada Sovjetskog Saveza. U svom nuklearnom arsenalu imala je 176 interkontinentalnih balističkih projektila i 44 strateška bombardera, ali se složila da eliminiše sve to oružje u zamenu za bezbednosne garancije Britanije, Sjedinjenih Država i Rusije.

- Moramo učiniti sve da osiguramo da nas Putin napadne. Mogućnost za to je da Ukrajina konačno postane članica NATO-a - rekao je ovih dana Andrij Melnik, ukrajinski ambasador u Nemačkoj.

- Da je Ukrajina bila članica NATO-a 2014. godine, nikada ne bi bilo aneksije Krima i ovog strašnog rata na istoku naše zemlje - dodao je on.

Međutim, Melnik je tada otvoreno upozorio: "Nemamo drugog izbora - ili ćemo biti deo NATO-a ili ćemo se morati naoružati i možda ponovo razmisliti o nuklearnom oružju. Suočeni smo sa najvećim pokretom ruskih trupa od Drugog svetskog rata". Ruska novinska agencija Sputnjik je u izveštaju navela da je Ukrajina "verovatno zadržala tehnički kapacitet za izgradnju nuklearnog arsenala".

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar