4°C

Beograd

Photo: wikimedia

Izvor: Happy BSC

NA DANAŠNJI DAN JE SRPSKI VOJNIK UZDRMAO EVROPU! Beč je slavio pobedu, ali ih je Živojin Mišić UNIŠTIO na Kolubari! (FOTO, VIDEO)

Danas je 3. decembar, dan koji Srbi pamte po početku najveće pobede saveznika u Prvom svetskom ratu, ali i najvećem stradanju.

Te 1914. Živojin Mišić je naredio kontraofanzivu čime je počela Kolubarska bitka u kojoj je srpski vojnik proterao Austrougare iznaše domovine, posle čega je dobio čin vojvode.

Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. Više od 70 miliona ljudi je bilo pod oružjem, od toga preko 60 miliona u Evropi. Ubijeno je više od 15 miliona, 20 miliona je ranjeno, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja država i privreda.

Zašto se ratovalo

 Posle pobede Srbije na Ceru i njenog neuspešnog prodora preko Save na teritoriju Austrougarske, Poćorek je preduzeo drugu ofanzivu na Srbiju. To je bio dvomesečni niz okršaja poznat kao bitka na Drini, iz kojih je srpska vojska izašla potpuno iscrpljena. Da bi sačuvala ljudstvo i dobila na vremenu, jer je očekivala da joj stigne artiljerijska municija iz Francuske, srpska Vrhovna komanda je sve raspoložive snage prebacila na desnu obalu Kolubare, gde su utvrđeni položaji. Računajući da je protivnik u rasulu, Oskar Poćorek preduzeo je napad s namerom da uništi srpsku vojsku.

Srpska vojska ide u kolubarsku bitku

 Uoči bitke

Položaj srpske vojske otežavale su hiljade izbeglica koje su zbog austrougarskog terora bežale iz Podrinja. Nasilje i zločine nad civilnim srpskim stanovništvom su mahom sprovodili Hrvati i muslimani iz Bosne i Hercegovine organizovani u tzv. šuckore. 

Srpska deca ubijena od strane hrvatskih i muslimanskih frajkora pred očima majki

Vojnici su napuštali jedinice da bi zbrinuli porodice. Pred samu bitku komandu nad Prvom armijom, umesto ranjenog Petra Bojovića, preuzeo je Živojin Mišić. 


Svedoci pokolja

Radisav Simić iz Ropočeva kod Beograda, pripadnik 18. puka Dunavske divizije jedan je od svedoka divljanja austrougarskih vojnika 1914. godine u Mačvi. Pod zakletvom, Simić je izjavio sledeće:

- U selu Dublje kod Šapca, u jednoj kući naišli smo na šestoro zaklane dece. Pod snažnim uticajem tog groznog zločina nekoliko dana nisam mogao ništa da jedem… U drugoj kući nije bilo nikoga. U trećoj smo naišli na čoveka od oko pedeset godina starosti i pitamo ga kakvi su to ljudi bili ovde što su napravili ove strašne zločine. “Ne znam ko su, ali govore srpski” – odgovori on. U sledećoj kući naišli smo na četvoro dece sa odsečenim glavama stavljenim pored njih a na petom ostala glava da visi… Deca su bila poređana na stolovima. U selima smo nailazili na ljude obešene iznad kućnog praga, ili povešane o stabla voćaka i to starci, žene i deca, ili su pak poklani u kućama i dvorištima… (odlomak iz teksta Vase Kazimirovića “Nema platna za crne barjake” - PRIM. AUT.)


Srpskoj vojsci naruku je išlo samo loše vreme i težak teren, koji su usporavali napredovanje neprijatelja.

general Živojin Mišić po preuzimanju komande nad Prvom, Armijom

general Živojin Mišić po preuzimanju komande nad Prvom armijom

 Kako je tekla bitka

Bitka je počela 16. novembra i prvih pet dana nije bilo značajnije promene položaja, jer su Srbi pružali ogorčen otpor. Austrougari su preuzeli inicijativu onda kad je Srbima ponestalo granata za topove i kad je ljudstvo počelo da posustaje pod višemesečnim naporima. Vrhovna komanda stoga je naredila 21. novembra sveopšte povlačenje na rezervne položaje, ali su Srbi i tu bili izloženi napadima. General Živojin Mišić 26. novembra doneo je riskantnu odluku: uprkos naređenju da ne odstupa dalje kako ne bi ugrozio položaje ostalih armija i oslabio odbranu Beograda, on je svoju Prvu armiju povukao još 20 kilometara unazad. Vrhovnoj komandi saopštio je da je to jedini način da sačuva i oporavi svoje snage, i da će Beograd, ako bude osvojen, ponovo osloboditi. A ako ostane na položajima koje mu je odredila Vrhovna komanda, poručio je, biće uništen. Austrougari su stigli do Kolubare, na bečkom dvoru već se slavila pobeda, a svetski mediji javljali su o propasti Srbije. 


Kralj u rovu

A onda je pred Kolubarsku bitku, ostareli kralj Petar sa oba svoja sina sišao u rov. Zabeleženo je da je ovo govor koji je održao iscrpljenoj i umornoj vojsci:

„Deco moja!

VI STE SE ZAKLELI DA BRANITE OTADŽBINU I SVOGA KRALJA, ALI JA VAS RAZREŠAVAM ZAKLETVE DATE MENI, JER ŽIVOTI, I VAŠI I MOJ, PRIPADAJU SAMO SRBIJI ZA KOJU MORAMO SADA POBEDITI ILI UMRETI!JA SAM DOŠAO MEĐU VAS DA JE, SA ONIMA KOJI HOĆE DA SE BORE ZA NJENU SLOBODU, ODBRANIMO ILI POGINEMO!SAD JE DOŠLO VREME DA MI BRANIMO SVOJU ZEMLJU, NJIVE, OGNJIŠTA. MEĐU VAMA IMA I ONIH KOJI SU POSUSTALI I ZATO SVAKI ONAJ KOJI NE MOŽE, NEKA SLOBODNO ODLOŽI ORUŽJE I NEKA SE VRATI KUĆI, JA MU PRAŠTAM.OSTALI, NAPRED!”


Srpske jedinice zbog toga su 30. novembra napustile Beograd, a Austrougari su trijumfalno ušli u nebranjeni grad narednog dana. Pobednička parada održana je u njemu 3. decembra. Vojnici Živojina Mišića u međuvremenu su se odmorili, a stigla im je i municija za topove. Na njegov predlog dan parade u Beogradu izabran je za početak napada, pa je 3. decembra Vrhovna komanda pokrenula sveopštu ofanzivu. Mišićeva Prva armija napredovala je brže i poletnije od drugih, probijajući austrougarske linije odbrane. U narednim danima srpske trupe neumoljivo su napredovale, i u Beograd su ušle 15. decembra. Razbijena Poćorekova vojska pobegla je preko Drine, Save i Dunava.

Srpski vojnici prelaze Kolubaru tokom bitke 

Šta je bilo posle

Srpska Vrhovne komanda je 16. decembra objavila: „Na teritoriji Srbije nema više nijednog neprijateljskog vojnika.“ General Živojin Mišić je zbog uspešnog vođenja operacije unapređen u čin vojvode, dok je Oskar Poćorek smenjen s mesta glavnokomandujućeg Balkanske vojske.

Posledice

Austrougarska nije uspela da porazi Kraljevinu Srbiju, pa su Centralne sile i tokom 1915. godine bile primorane da se bore na tri fronta - Zapadnom, Ruskom i Balkanskom. Nemačka je morala da pošalje svoje jedinice na Balkan, što se odrazilo na njenu snagu na ostalim bojištima. Srpska pobeda je doprinela odluci Kraljevine Italije da uđe u rat na strani Antante, i odložila ulazak u rat Bugarske na strani Centralnih sila.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar