14°C

Beograd

Photo: youtube/printscreen

Izvor: Alo.rs

SJAJNA VEST ZA POLJOPRIVREDNIKE: Dve namirnice koje donose dobar profit

Proizvodnja lešnika, rukole, kukuruza i šecerne repe donose najvecu zaradu proizvodacima, rezultati su studije "Gde je profit u poljoprivredi?". Izracunali su troškove i mogucu zaradu za 38 najvažnijih biljnih kultura. Koliko su teorija i praksa bliske i postoji li zlatna formula za siguran profit?

HRVATSKA: Slabiji zemljotres kod Splita

Mala i srednja gazdinstva mogu solidno da zarade, ali samo ako o plasmanu robe razmišljaju pre nego što je proizvedu.

Strucnjaci kažu da poljoprivrednici moraju da odustanu od obrazca "tako je radio moj deda", da redovno prate otkupne cene i od njih oduzimaju troškove mehanizacije, radne snage, obrade zemljišta, repromaterijala

- Najrentabinija je proizvodnja povrca i voca. Plastenicka proizvodnja zahteva malo u pocetku ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, medutim pri dobrim agrotehnickim merama može da se isplati za godinu dana - kaže Jelena Drobnjak, jedan od autora "Gde je profit u poljoprivredi?".

UŽIVO! VUČIĆ U "ĆIRILICI" Tražio sam da se manastiri i Pećka patrijaršija vode na Patrijaršiju u Beogradu

Na jednom hektaru pod rukolom može da se zaradi cak tri miliona i 300 hiljada dinara. Ipak, poljoprivrednici treba da imaju u vidu da tržište još nije razvijeno, da se rukola prodaje dobro, ali samo u bogatijim gradskim sredinama.

Slede paštrnak, zelena salata, peršun, endevija od kojih može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara

Oni koji ulože novac u plastenike na dvesta kvadratnih metara pod paradajzom, mogu da zarade u proseku 333.000 dinara. Na krastavcu 135.000 dinara, na paprici upola manje.

- Što se tice voca, na prvom mestu su naravno orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ga. Najmanja su ulaganja, a najveca je dobit - kaže Jelena Drobnjak.

Ministar Branislav Nedimovic savetuje poljoprivrednicima da zasade višnju i lešnik.

- Na svetskom tržištu svega pet posto ima lešnika u odnosu kolike su potrebe danas. Što se tice drugih vrsta, ova 2020. bice dobra za suncokret. Ministarstvo ce ove godine prvi put izaci sa analizom cena, što ce biti u narednim danima - rekao je Nedimovic.

Ko ima vremena da ceka nekoliko godina do punog roda, sa jednog hektara pod orahom može da zaradi oko milion i milion i 80 hiljada dinara, od lešnika oko 700 hiljada dinara. Sledi malina sa zaradom od oko pola miliona dinara.

UŽIVO! VUČIĆ U "ĆIRILICI" Na listama SNS 50 odsno novih, mladih ljudi! Hoću buldoždere da guraju Srbiju napred!

Poznavaoci kažu da ce otkupna cena crvenog zlata ove godine biti rekordno visoka.

Da li iz realne racunice utemeljene u praksi ili možda iz želje da izbegnu urok, tek, kalkulacija poljoprivrednika nije toliko optimisticna.

- Što se tice masovnog vocarstva najviše se isplati breskva. U poslednje vreme ljudi su poceli da se bave borovnicom, lešnikom, to je sve nešto u povoju. Što bi rekao moj pokojni otac - onaj ko ima toliko para ne znam zašto se bavi vocarstvom, to je muka, nije to lak posao", kaže vocar Živorad Karaklajic iz Brestovika.

Ivan Vukovic iz Nezavisne asocijacija poljoprivrednika Srbije ukazuje da je profit u ratarstvu veoma mali.

UŽIVO! VUČIĆ U "ĆIRILICI" Marić u šoku, šef države doneo 50 najvećih kleveta protiv njegove porodice i njega

- Ja obradujem 120 hektara, a da bi bili konkurentni sa velikim igracima koji obraduju zemlju mi moramo da uzimamo velike mašine da bi se širili, a mi to kada uzimamo to su obiicno jako veliki krediti, dok mi otplatimo kredite i sve to ne možemo da preživimo - kaže Vukovic.

Najsigurnija, ali ipak namanja zarada je u ratarstvu. Sa hektara zemljišta, ukoliko se ostvare prosecni prinosi, ubire se kukuruz za 33.000 dinara. Pšenica može da dobaci do 10.000 dinara po hektaru, ozimi i jari jecam donose oko 5.000 dinar

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti