17°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: happybsc

SEOSKI POP MI DOHVATIO DRAGU Dok sam dirinčio, on je buzdovanom širio rupice moje žene

Svoju buduću ženu sam upoznao na čudan način. Nenadano i u situaciji kada se najmanje moglo očekivati to. Imao sam operaciju nosne pregrade i sve u svemu, rutinski rad od petnaestak minuta za hirurga koji zna znanje.

Ostao sam ležati u bolnici u Zemunu još nekoliko dana, mada sa baburom od zavoja na nosu, ja sam se osećao potpuno zdrav. Iskren da budem, žene u uniformi, policajke, medicinske sestre i stjuardese, važile su meni kao posebna slabost i sad mislim da je to osećanje izazvano dozom mazohizma u meni. Verovatno ta nadmoć što izbija iz njihovog poziva jer policajka može da hapsi, stjuardesa da se smeje i kad se avion gotovo raspada usled turbulencije, dok medicinska sestra jeste tako samouverena i neustrašiva, iako gleda smrt koja prebiva u bolnicama i nosi jednog po jednog pacijenta zauvek.

Tako je meni naravno zapala za oko jedna mlada i vitka, prelepa devojka na praksi. Ja sam tada prešao dvadeset i treću godinu a ona je završavala medicinsku školu. Bitne stvari u životu kao predodređene idu glatko i bez otpora. Često je dolazila do mog kreveta i činila nešto ili me pitala kako se osećam, a ponudila mi je i čokoladu. Brzo sam shvatio da je pažljivija prema meni nego prema drugim pacijentima, tako da mi je ulila energiju i želju da se šetam hodnikom i kada mi nije do toga i da je tražim. Uoči mog izlaska, dan pre, te noći, ostala je dežurna. Primetio sam da je ušla u kancelariju za sestre i pošao sam za njom. Gledala se u ogledalo a kada sam ja ušao, okrete se, zabaci duge smeđe kose da me bolje vidi i nasmeja se. Činilo mi se da me očekivala.

- Šetaš? Ne spavaš?

- Kako da spavam kad si ti tu?

- Zbog mene ne možeš da spavaš? Da odem?

Smešila mi se a oči joj blistale, plave kao nebo. Prišao sam joj i nežno je privukao sebi a toplina njenog tela se prelivala u mene. Nisam je poljubio niti sam mogao ali mi je njena glava prijala na mom ramenu. Otpustila me je brzo ali nežno.

- Možda naiđe neko! Nemoj.

- Mogu li te čekati sutra pred bolnicom?

- Ne znam? Vikend počinje sutra i putujem kod majke na Kosovo.

- Kako putujes?

- Vozom.

- Sama?

- Da sama. Uveče.

- Onda i ja idem sa tobom!

- Ali gde? Ne mogu.

- I vraćam se potom. Jedino hoću da se bolje upoznamo i provedem vreme sa tobom.

NAJVAŽNIJE VESTI

GODIŠNJICA DEVETOMARTOVSKIH DEMONSTRACIJA: Dan kada je ustala Srbija! (VIDEO)

SRBIJA I DALJE U VRHU PO BROJU VAKCINISANIH: Najjači u regionu, drugi u Evropi!

Vučić nezakonito prisluškivan RUSI ŠOKIRANI!

OVE CIFRE SVE GOVORE! ON JE NAJBOLJI SVIH VREMENA! Nole, idemo sad na zlato u Tokiju, a bićeš i Gren slem rekorder!

ISTRAGA PRI KRAJU: Četiri učenice branile Miroslava Aleksića!

Dok je voz klaparao celu noć kroz Srbiju , mi smo sedeli jedno uz drugo u kupeu, stišnjeni, držeći se za ruke, zaljubljeni. Neki dedica i bakica, bili su nam saputnici ali stari, iznemogli od života i svega što on nosi. Brzo su zadremali. Noć je bila naša. Žedno smo se ljubili do Peći. Sastav među njenim nogama vreo i kroz farmerke vlažan stezao sam, dok mi ona ne odgurne ruku i tako ko zna koliko puta. U pogledu njenom sam čitao:

- Znam šta bi hteo sada da činiš. Ne. Ne sada. I ja to hoću ali budi strpljiv.

San nas je savladao. Nekoliko puta sam se budio. Ona je spavala sa glavom na mojim grudima. Jutro nas je dočekalo još žednijih usana. Dedi izmiče štap o koji se upro sedeći. Prosnu se iz sna. I mi postasmo pristojni. Tako je počela naša veza i činilo se da nikada neće prestati. Danicu sam mnogo zavoleo i nije prošlo ni pola meseca od našeg putovanja vozom a ona je došla kod mene, da živimo zajedno. Imali smo svoju sobu u stanu mojih roditelja. Ja sam bio srećan što ću imati pored sebe ženu u neograničenim količinama, prelepu i kolačić njen na uživanje kada mi se prohte.

Prvo veče u našoj sobi je nama bio i prvi put da se možemo voleti do kraja. Svukao sam je nežno i ljubio joj vrat. Rukama mesio njene nabrekle grudi i silazio usnama sve niže u  sve vrelije krajeve koji su mamili i mirisali na pupoljak. Zaista je imala pupoljk. Poluotvoren, orošen. Meduzina ustašca uoči gutanja plena. Plen koji je toliko željno isčekivala, poče gutati utrobom ali prolomi se vrisak.

- Šta ti je Danice? Probudićeš mi roditelje.

- Stani. Ne može. Boli me - stenjala je.

Pokušah ponovo, sad jače.

- Jaoj… ne mogu! Vrištaću.

Ja stadoh a tek sam bio na ulazu. Ne znam šta je dalje bilo i da li sam ja bio neiskusan a ona suviše nevina, samo znam da nam je tako prošlo četiri noći u rvanju bez rezultata. Mislim da se to nije još nikome dogodilo!? Dogovorili smo se da uzmemo sobu u hotelu jer tamo može vrištati do mile volje. Tako i bi. U prvom naletu sam joj otpor slomio i celu noć slatko umakao a materijal je samo nadolazio i praznio se u njoj. Ujutru je iz nje je curilo. Izlivalo se po mekoj postelji. Žena je za to stvorena. Ipak kako to obično biva, stan pretesan, roditelji počeše negodovati i da ne bi došlo do većih nesuglasica, mi odlučismo da odemo u jedno selo blizu Beograda te se nastanismo u iznajmljenoj kući a onda se venčasmo kako to dolikuje i kod matičara a potom u crkvi.

Seoski pop Todor je bio visok preko dva metra, korpulentan i reklo bi se mišićav. Čuo sam od nekoga da ima crni pojas u karateu i to me je začudilo. Došao je u ovo selo po kazni i to iz Zagreba jer je tamo znao ući u kafanu, razbiti sve, prebiti nekoga a policajci nisu znali kako da se ponašaju u tom slučaju. Tući popa nije red i usledile su žalbe Patrijaršiji te ga ovi premestiše a on se smirio i postao uzoran.

Meni je predložio da gajimo pečurke u njegovom podrumu ispod ogromne kuće iz Austrougarskog perioda još. Išlo nam je jedno vreme dobro, gotovo godinu dana ali konkurencija beše velika i nama posao propade. Uz ortakluk, postadosmo i prijatelji a popadija sredi da mi žena radi u seoskoj ambulanti. Onda je počela velika kriza u zemlji. Od samo ženine plate se nije moglo živeti i jednog dana joj predložim:

- Mislim da bih trebao u inostranstvo Danice. Imam rođaka koji mi može srediti posao u Kuvajtu. Godinu dana će biti dovoljno.

- A mene ćeš ostaviti? - upita ona.

- Šta misliš da je bolje? Reci mi.

Ona tada priđe meni i poče plakati. Pođoše suze i meni. Plakali smo i ljubili se. Prijalale su nam suze slankaste što se slivaše u potocima. Svlačio sam ja nju i ona mene u jecanju kao da nam je poslednji dan zajedno. Kakav je samo to ludački seks bio. Jebao sam je kao nikad do tad i ljubio u suzama i sam plakao.

- Možeš da ideš Marko - kaza mi jutrom kada se probudila.

Sada znam da ću te čekati. Istog dana bio sam kod moje sestrične čiji je muž direktovao jednom velikom građevinskom kompanijom. Ona me je zaprepašćeno slušala i pokušavala odgovoriti:

- Samo da znaš Marko da nijedan brak u firmi nije opstao u kome su se supružnici razdvojili.

- Ali mi se volimo!

- Znam da se volite ali više od tri meseca neće proći a ona će naći drugoga. Čak i ako ne nađe i ostane ti verna, kada se vratiš, čućeš raznorazne priče i počećeš da sumnjaš.

Nisam se dao odgovoriti. Hteo sam izmisliti toplu vodu iako je već odavno to neko uradio. Obreo sam se u Kuvajtu. Pisao sam joj svakodnevno. I ona meni. Dobijao sam pisma roze i plave boje, načičkana zvezdicama i medvedićima. Njen miris sam doživljavao preko parfema sa lista papira. Svako pismo sam čitao po nekoliko puta a slova upijao srcem. Cele stranice je umela ispisati rečju da me Voli i to velikim slovima u raznim bojama, slikovito. Tako četiri meseca sa intenzitetom uvećavanja da bi potom počele nedostajati zvezdice ili medvedici a onda i jedno i drugo. Pisma su joj se proredila i reči izgubile na žestini. Pravdala je to poslom i obavezama. Kada sam joj kupio auto zahvalila mi se mnogo i napisala: S–R–C–E S-I.

Počeo sam osećati tupu bol u grudima. Napustiti gradilište i  vratiti se kući. Ubeđivao sam sebe da samo bez veze umišljam gluposti i da je problem u mojoj glavi. Izdržao sam šest meseci i krenuo kući. Sve mi se mutilo u glavi ali javio sam Danici da dolazim. Dočekala me je na aerodromu sva vesela. Dotrčala u zagrljaj i počela plakati.

- Ah luda glavo, rekoh sebi, ipak je sve u redu.

- Zaželeo sam se nečega mnogo a ti to imaš! - rekoh joj.

Ona se samo slatko nasmejala. Još sa vrata sam je počeo skidati, željan da joj ga što pre stavim. Ušao je lako. Skliznuo ko u teglu s medom.

- Da li je toliko napaljena da otpora nema baš nikakvog?

Pomislih u sebi i počeh je gruvati iz sve snage ali ni da primeti. Stadoh se trljati o njen klitoris a ona uzdisati i momentalno mi se u glavi stvori slika nekog drugog muškarca sa njom ali me to uzbudi još više i ja bih gotov pre vremena a ona nedojebana. Nisam joj ništa govorio povodom toga jer nisam bio ni siguran da se kurva sa nekim, mada mi je instikt govorio da su moje sumnje opravdane. Danica je u međuvremenu u proteklih šest meseci postala nekako ozbiljnija i zanimala se mnogo više za buduće poteze, kako moje tako i naše zajedničke. Kada sam joj rekao da ne želim više u inostranstvo, nasmejala se i odgovorila da je tako možda i bolje.

Kada sam joj spomenuo da je vreme da i dete dobijemo, oči su joj zasijale i sa osmehom je odgovorila da o tome mašta, samo ne zna da li je pravi trenutak za to. Kasnije, mnogo godina posle toga, shvatio sam da su obično žene te koje insistiraju na majčinstvu a muškarci opet ti koji iz ovih ili onih razloga odugovlače. Taj put to nisam znao ali podsvest iritirana s razlogom, pošto prepoznaje laž u trenutku, počela mi je slati signale da obratim pažnju na to. Kako to obično biva i ti signali su nerazumljivi, nekako nedefinisani a snovi haotični, kao uzburkani. Osetio sam bol u grudima mada nesvestan razloga i siguran da nije srce ali smešteno u srcu jeste. Tog poslepodneva a nekoliko dana po mom dolasku iz Kuvajta, dobili smo i goste. Niko drugi no pop i popadija.

- Pustili smo vas nekoliko dana da ližete med a sad je dosta! - kaza pop Todor još sa vrata.

- Ma pustite ga. Samo podjebava - da izvinite! - doda popadija, debeljuskasta, dobročudna i mnogo niža od Todora.

- Izvolite samo, uđite, sedite - kazah i pogledah na trenutak u ženu. 

Crvenili su joj se obrazi. Da li se tako obradovala gostima? I taj dan je prošao. Počela nova radna nedelja. Ja se nisam mirio sa tim da sam imao onako tesnu malu pičkicu a sad razvaljenu pičokaru. Od čega li se toliko proširila? Odlučih se da to ispitam!

- Danice. Ipak sam odlučio da idem ponovo u Kuvajt.

- Kako to sad odjednom?

- Da bi bolje stali na noge, to je neophodno.

- Ti me sad zezaš! A?

- Ma ne Danice. Zaista tako mislim.

Dve nedelje od mog dolaska, ne bi mi zao da kupim kartu do Kuvajta i ne samo to. Svratih do komšije preko baste, radio amatera.

- Imaš li Aco , kakvu malu radio stanicu ili odašiljač na domet od nekoliko kilometara barem?

- A što će ti?

- Nije važno. Treba mi?

Posmatrao me je podozrivo. Bio je to tih povučen momak. Nikada ga nisam video sa devojkom a pričalo se da ni ne razmišlja u tom pravcu već se samo zanima elektronikom.

- Kako to misliš da nije važno? Šta želiš s tim? Ne razumem te!?

- Želim da je što manje a da je domet što veći.

- To svi žele. Nego, da li bi ti odgovarala policijska motorola?

- Imaš li je? Baš to mi treba.

- Evo… To je to… Idu dve u komplet i domet im je do 10 kilometara na otvorenom.

- Prodaješ li to Aco?

- Ne, ali ti mogu pozajmiti.

- Odlično!

- Ali mi moraš reći zašto ti treba!?

- Idem u lov sa mojim kumom i treba nam.

- Ti ideš u lov? Daj, nemoj me zezati!

- Ozbiljno. Počelo me je to zanimati. 

- U lov? Imaš li pušku?

- Kum ima i za mene.

- Radiš me, znam. Ali dobro. Vidi, ovako se koristi i samo na ovoj frekvenciji. Budeš li je promenio, može se desiti da imamo problema i ja i ti.

- Razumeo sam sve. Ne brini ništa.

Nedelju dana kasnije, noć uoči sutrašnjeg večernjeg leta za Kuvajt, otvorio sam haubu ženinog auta, izvukao kabal u razvodnoj glavi od bombine, dovoljno da ne može upaliti. Ona je kao obično, ujutro, krenula na posao autom i čuo sam da pokušava upaliti. Kad joj to nije pošlo za rukom, ušla je u sobu kod mene, probudila me je i kazala da pokušam videti šta je sa autom u protivnom me neće moći voziti na aerodrom u Surčinu.

Naravno da ga nisam uspeo popraviti i da ne bih razmišljao, kako ću do aerodroma, pozvao sam Todora i zamolio da me odbaci. On je pristao u šta nisam ni sumnjao i kako je već uobičajeno i žena prati svog muža na aerodrom. Dan pre sam bio na aerodromu, rentirao auto i ostavio ga na parkingu. Sve sam ukomponovao i na kraju pre polazak namestio jednaku frekvenciju na motorolama i jednu sam uključio, s tim što sam obmotao prekidač za odašiljanje signala sa izolir trakom. U toku vožnje do aerodroma a koja ne traje ni sat vremena, tu motorolu sam neprimetno postavio ispod mog prednjeg sedišta suvozača. Po pozivu za let, izljubih se sa Danicom i pozdravih sa Todorom, a već desetak minuta potom izašao sam iz aerodromske zgrade, ušao u moj parkirani automobil i uključio momentalno motorolu. Krenuo sam za njima.

PROČITAJTE JOŠ

OVE STVARI DANAS NE TREBA UZIMATI U RUKE: Vernici slave obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja

MANIJAK: Devojčici (14) poklonio cvet, pa hteo da je siluje!

HAOS NA HAVAJIMA: Pukla brana, evakuacija u toku (VIDEO)

- Kako misliš da živim tako? - čuh svoju ženu.

- Ne ide popu da se rastaje i dovodi novu popadiju. To nije dozvoljeno po kanonima crkve.

- Ali može jebati mlade žene po selu? - čuh Danicu.

Izostao je odgovor.

- Čuuuuješ li šta te pitam pitone!?

- Zašto sam piton? Ha…

- Zato što ti je veliki kao piton.

- A u muža, koliki je?

- Pa tako… šargarepica.

- Hoćeš li ga?

- Daaa. Ne mogu dočekati. Oh, kako ti je već veliki.

- Danice, sletećemo sa puta. Sačekaj da stignemo.

- Hoću ga kad stignemo i sada ga hoću.

- Ti si luda.

- Luda sam za dobrim komadom. Ono sa mužem mi je sada kao da se jebem sa prijateljicom.

U daljini ispred mene, jedan auto je usporavao a potom skrenuo u njive. Zaustavio sam se i ja. Parkirao kola van puta i slušao.

- Jedva sam te dočekala Todore, jedva! Oh, volim te mnogo! Tako to! Hoću da osetim muško u sebi. Jebi me. Mnogo me jebi. Uh kako ti je dobar. Vauuu. 

Uzdasi su se pretvorili u ropac i trajalo je dugo, dugo da bi se potom čuo zvuk kao kad testera reže drvo. Ponekad njen vrisak razbije tu monotoniju a potom opet drndanje, drndanje bez kraja. Sve mi je bilo jasno. Nije ni čudo što je onako razvaljena. I šta je meni činiti sada. Baš ništa. Jebi ga. Ali zašto se i meni digao? Dok se ona tuca sa drugim ja ga moram drkati? Moram. Tražio sam papirnu maramicu gde ću seme izbljuvati ali neka svetlost obasja unutrašnjost vozila.

- Izađite iz auta prijatelju! - kaza mi policajac i uperi svetlost baterijske lampe u motorolu na sedištu do mene.

Osvrnuh se i bi mi sve jasno. Troja policijskih kola sa rotacionim svetlima bejahu nedaleko. Jedan auto se uputio prema ljubavnicima.

- Nemojte me molim vas staviti u istu ćeliju sa njima.

Policajac se samo nasmejao. I njemu je bilo sve odmah jasno.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti