„SRBI SU ŽRTVE GENOCIDA“: Ako mi sebe ne branimo, neće nas niko braniti! (FOTO)

U današnjoj emisiji "Posle ručka" pričali smo o žiteljima Kosova i da li im preti humanitarna katastrofa?

Da li su takse na robu iz Srbije od 100% glavni razlog prekida pregovora, i da li je moguć sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije?

Gosti su Zoran Anđelković (privrednik), Dejan Miletić (direktor Centra za globalizaciju), Dragoslav Bokan (predsednik Instituta za nacionalnu strategiju), Darko Trifunović (Centar za nacionalnu i međunarodnu bezbednost).

– Kad sa stranim delegacijama razgovarate '98 i '99 godine, najgora stvar je kada vas pitaju koliko Albanaca ima na Kosovu, ako kažete za jednog manje od 2 miliona, odmah ispada da hoćete da ih proterate. I za vreme borbardovanja specijalni izaslanik, obilazili su Srbiju, pa su stigli na Kosovo i pitali me koliko ima Albanaca, ja ima kažem 5 miliona, oni su počeli da se smeju. Ja njima kažem da nisam sa Kosova, a kad sam došao ovde svako mi je rekao drugi broj, niko ih nije prebrojao od '61 godine, po nekom biračkom spisku ima milion i dvesta hiljada. Može i preko molbilnih telefona da se odredi taj broj. Srbi su da bi pokazali ugroženost uvek govorili da ih ima malo, 150, 180 hiljada. '98 godine, u 88 sela su etnički očišćeni Srbi. Onda smo pravili spisak od sela do sela, i bila je cifra od 320, 330 hiljada, ali mi pričamo samo o severu Kosova, a ne i o Pomoravlju, a tamo ima dosta srpskih sela. Po mojoj analizi 200, 220 hiljada ljudi je napustilo Kosovo do kraja '99 godine. Kada je bilo trovanje, ono je bilo ozbiljno organizovano, za tih nekoliko dana, to je bilo masovno trovanje, u jednom odeljenju su bila srpska u drugom albanska deca koja su sva popadala, ni jednom srpskom detetu nije nista falilo. Albanci su napravili su ozbiljan spin, to je bilo '89 godine, nacionalno trovanje, to je stravično bilo, sirene, juri se kroz grad, pune bolnice, puni hodnici. Činjenica da ima Albanaca kod nas na školovanju i na lečenju, zdrasveni sistem u Srbiji je na visokom nivou. Oni mogu da dođu sa uputom ovde ali moraju da plate. Evo recimo jedan visoko pozicioniran me je molio da izlečim neku ženu, ja sam tražio izveštaj lekara, pa sam onda tražio da pogleda jedan ugledan profesor, rekli su da mora da leži u bolnici, a to košta 20, 30 hiljada evra, ja ga okrenem i kažem to, on kaže ona je državljanin Srbije, ali ako ko nema overenu knjižicu taj mora da plati, on kaže pa kako sad to? Ja sam za to da se leče ovde, ne mogu da imaju privilegiju, ali moraju da plate. Svi oni koji su presli u kosovsku policiju su penzionisani, rešen im je zdrastveni status – rekao je Zoran Anđelković.

– Sa Tiranom nema šta da se priča. To je država koja je u mafijskim rukama, oni su u haosu. Država Albanija nije u stanju da kontrtoliše mafijske strukture na svojoj teritoriji, još gora je situacija na Kosovu, oni se ni ne trude da se bore sa kriminalom, a to što će karteli da vrše transver iz Albanije na Kosovo, i prebacivati se na Kosovo, prelaziti na drugu teritoriju, to je jasno. Procesi zaustavljanja Albanije na putu Evroske unije, zato što je mafijski kartel dobro povezan, i mi u Srbiji polako gledamo da čistimo to i da stvarimo novi ambijent gde mafija neće moći da ugrozi državu. Mi često konstatujemo da je situacija teška, i to realno jeste tako, ali ambijent se kreira. Mi moramo našim službama da menjamo situaciju na terenu, da ako je 40 hiljada ljudi dole da ih stimulisemo da se vrate, za duplu platu, ako nema u Srbiji šta da radi, zašto ne bi radio dole, severni deo je stabilizovan, bez obzira što oni upadaju. Mi moramo da formiramo svest naših ljudi, odgovornost prema budućim generacijama. Ne sme da se ponovi istorija, mi se sad dižemo. Preduslov svega je rast ekonomije, mi onda možemo da finansiramo neke promene, treba edukovati mlade ljude – izjavio je Dejan Miletić.

– Treba mi da se integrišemo prvo međusobno, a onda sa drugima. Rat je suočavanje interesa, mi se igramo igrica, koje u slučaju rata ispadaju kao put ka gubitništvu. Strategiju preporučujem, strategija je veština upravljana događajima u kontekstu onoga što vaši protivnici rade. Ako vaši protivnici preteruju a vi smanjujete, on će još više preterivati. Mi radimo protiv sebe, ne služimo borbi. Mi imamo posla sa malim budala ne treba da im popuštamo. Svaki problem koji postoji je izazov za rešenje problema. Ako mi rešenjem idemo ka tome što neko zove zloupotrebom onda to mi ne možemo to da rešimo. U ratu moramo da budemo na svojoj strani. Naš problem je da mi izvršimo naše integracije, šta može sve nas da poklopi, i da svako od nas tome doprinese. Početkom 20 veka imali smo problem sa Austrijom, imali smo proglem sa sankcijama, ali smo našli zajednički narativ, morali smo da budemo ujedinjeni da bi to pobedili. Moramo da nađemo nešto da danas spoji. Jedini narativ do koga sam ja došao je "Srbi su žrtve genocida". Mi uvek prepoznajemo sopstvenu propagandu, a nikad tuđu, tuđu prihvatamo. To pomaže u svim situacijama, ako smo mi žrtve, neće isto da nas gledaju kao da smo mi na primer desničari, mrzitelji, lažovi… Mi se ne trudimo da objasnimo da smo žrtve genocida kada su u pitanju Šiprati, mi treba tamo da imamo spomen centre, tačne podatke. Kada uhapse narko dilera, svi kreću da brane njegova prava. Ako mi zaboravimo hiljade i hiljade mrtvih, dok ne počnemo da se birinemo o našem stanovništvu nećemo ni znati koliko nas ima. Mi puštamo da se to zatrpava pod tepih. Treba da izračunamo i sahranimo svoje mrtve,. Ako svojoj deci ostavimo dokaze da smo bili žrtve genocida, nije isto nasleđe kao da im ostavimo nasleđe da smo mi počinioci kvazi genocida u Vukovaru, Dubrovniku. Ako mi sebe ne branimo, neće nas niko braniti. To što se desava sa zdrastvenim knjižicama je mali delić, sistem je u igri, mediji, institucije – objasnio je Dragoslav Bokan.

– Ovde su godinama neki sedeli na funcijama bezbednosti koji su zanemarivali statisticki deo. Naše službe su propustile da obrate pažnju na profile i obrazovanje, i na statističke podatke koji su poslužili za manipulaciju. Naše službe su bile paralisane 80-tih sa službama koje su dolazile sa istoka. To je bio pokret marksističko – lenjinistički pokret Albanaca, on je osnovan sa ciljem ocepljena Albanaca od Srbije I podržavale su ga službe bivšeg Sovjetskog Saveza. Generalno zapane sile imaju svoje projekcije, na nama je da to predvidimo i da sačuvamo teritoriju, tu smo pali na ispitu. Naše zablude u koje smo verovali treba da ih ostavimo sa strane, ne možemo da gledamo šta su to Albanci radili, gde su edukovali decu. '93 godina je posledica te politike koja se vodila. Jedan od junaka sa Košara je dete musliman iz Novog Pazara. Sistematski je uništavan srpski narod posle Drugog svetskog rata. Neki naši junaci su izvukli našu decu iz Štrpca i streljali našu muslimansku decu i slavljeni su kao heroji. Treba da imamo genezu poremećenih odnosa, da probamo da ih popravimo. Amerika je napravila spomenik za jasenovačke žrtve a Srbija ćuti. To je najveći memorijalni park, zašto mi to nemamo u Beogradu? Nedavno smo potpisali ugovor da uradimo virtuelnu sobu sećanja. Mi ne možemo da upiremo prst u druge. Pre 5 godina se iniciralo da se formira srpski vizental centar koji u saradnji sa našim tužilaštvom , da raspiše nagradu 100.000 za glavu na primer Ante Gotovine, pa neko će ga dovesti ovde – izjavio je Darko Trifunović.

Happytv.rs
Foto: Arhiva