POSLEDICE OSIROMAŠENOG URANIJUMA: Da li su Rusi mogli više da urade nakon ulaska u Prištinu 1999. godine? (FOTO)

 U današnjoj emisiji "Posle ručka" zajedno sa našim voditeljem Vanjom Bulićem razgovarali smo o posledicama osiromašenog uranijuma, šta će se promeniti posle posete ambasadora i da li Tramp menja politiku prema Kosovu i Metohiji.

Tema: Da li su Rusi mogli više da urade nakon ulaska u Prištinu 1999. godine?

Gosti današnje emisije bili su: Božidar Delić, Miodrag Mokan, Zoltan Dani i Jelena Guskova.

- Mi smo na Kosovu i Metohiji još 1998. godine imali apsolutne podatke. Imali smo čak i male knjižice o osiromašenom uranijumu, kako izgledaju ti meci, pa čak i postupke kako i šta treba uradiiti. Mi smo sve to znali. U martu pre nego što je počelo bombardovanje mi smo celokupnu svoju zonu imali na kartama. U Srbiji su korišćeni 100% projektili sa osiromašenim uranijumom. Nama nedostaje određena aparatura da bismo dokazali, da bismo mogli da obezbedimo povezanost raka sa osiromašenim uranijumom. Nije važno imati samo tu aparaturu, važno je da bude referentna institucija, akreditovana i da ta aparatura kada se nabavi bude sertifikovana jer ako je to urađeno onda su njeni rezultati validni svuda. Bez obzira da li je to u oblasti politike, ekonomije ili ekologije. Sve visokorizične fabrike su prijavljene i zabranjeno je njihovo gađanje - rekao je Delić.

- Pančevo je bila meta i bio je najjači hemijski industrijski centar u Srbiji i to su gađane sve tri fabrike. Radio sam u petrohrmiji i baš igrom slučaja sam radio u proizvodnji hlora i po NATO je bislegitiman cilj. Mene je čudilo zašto postoji zid ćutanja oko tog gađanja Pančeva. Dozvoliću sebi slobodu da se tako izrazim, a tu su dva visoka oficira vojske i znam da neću pogrešiti to je genocid što se dogodilo u Pančevu. Gađanje direktno hlorni rezervoar je veliki zločin protiv čovečanstva i postaje bojni otrov. Italija je dokazala prisustvo osiromašenog uranijuma kod njihovih vojnika. Kada država nema želju da donese neki adekvatan zakon za te borce koji su se borili i da se njima pomogne, svedoci smo da je Ministar zdravlja doneo odluku da borci sa teškim oboljenjima mogu da se prijave u neka dva udruženja da bi ih oni poslali na lečenje na VMA, što smatramo uvredom - rekao je Mokan

- Imali smo obuku iz ABHO, kao i vi kada ste bili u vojsci i učili smo koliko to štetnih stvari može da učini, čak smo imali i detektore za merenje radioaktivnosti. Siguran sam da upotreba osiromašenog uranijuma ovde kod nas je učinio ogromnu štetu. Samo osiromašeni umovi mogu da sthvate da taj osiromašeni uranijum ne čini štetu. Ogromna količina koja eksplodira, rasprši se u sitnim česticama i to ode u vazduh. To se kreće vazduhom i najveći problem je to što udišemo, a su ustanovili Italijani. Svi govore o tome kako nema nikakvih posledica i oštećenja tako da se praktično brane ćutanjem. Bila je jedna interesantna situacija na premijeri filma. Bilo je dozovoljeno da posle filma gledaoci postavljaju pitanja nama koji smo učestvovali. U prvom redu bila je američka administracija iz ambasade Amerike i ostale diplomate drugih zemalja. U tom trenutku ustala je jedna gospođa koja je dala komentar posle čega je usledio ogroman tajac u sali.Ovaj film ima jednu veliku poruku kompromisa, mira, praštanja, razumevanja i ljubav prema čovečanstvu, a članovi administracije Amerike su spustili glave - rekao je Zoltan

- Cela Rusija zna o vama. Rusija je svake godine obeležavala 24. mart i imali smo naučne skupove, kao i emisije na televiziji. Svaki televizijski kanal, svaki časopis objavljivao je vesti o tim događajima. Ono što sam ja primetila promenila se klima u Rusiji, nismo imali zime od 1986. godine. Imali smo samo malo kiše, malo snega i temperature oko nule, tek se sada ponovo vraća normalna zima u Rusiju i to je uticaj Černobilja. Amerikanci nisu proračunali kakve će biti posledice za njih ako maštaju o Balkanu. O Balkanu maštaju mnoge države koje po nekim prognozama možda i nestanu na primer Engleska, Izrael, kao i druge zemlje. Kažu da je Balkan neko „carstvo“ gde možemo da živimo. Geografske prognoze kažu da će doći do katastrofe i da zato neke zemlje teže ka Balkanu. Rusi stvarno nisu pomogli 1999. godine i bila je velika narodna inicijatica da osudi NATO. Svi građani naših gradova su izašli na ulice i stali ispred konzulata i ambasada zapadnih zemalja i protestovali. Naši mediji su pisali kako stojimo ispred promene spoljašnje politike i da neće razgovarati strogo sa NATO-om, nego će popustiti i tako je i bilo. Zapad je želeo da Rusija i Srbija stupe u rat, ali nismo to dozvolili jer smo uvek bili za mir - zaključila je Guskova.

 

Happytv.rs
Foto; Arhiva 

 

 

 

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

                   Nedelja 

04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
09:00  Bolja zemlja
11:00  Prelo u našem sokaku
11:55  Vesti
12:05  Prelo u našem sokaku
12:55  Vesti
13:00  Prelo u našem sokaku
14:05  Čađava mehana
16:00  FILM
17:30  Telemaster
18:10  Glamur specijal
19:00 U provod sa Parovima
21:00  Čađava mehana
23:00  Novajlije izbacivanje