U EMISIJI „POSLE RUČKA“ ZAKLJUČILI SMO: Ako mesec maj bude sušan – poljoprivrednici će se hvatati za glavu! (FOTO, VIDEO)

Tema današnje emisije: Da li nam preti sušna godina I manjak hrane? Prohladno proleće bez kiše ugrožava zasejanu pšenicu, ječam i raž. Niske temperature u nekim regionima već su oštetile rano voće I do 90 posto! Šta predviđaju meteorolozi?

Voditeljka Jovana Grgurević ugostila je: Uroša Davidovića – novinara, prof. dr Đorđa Glamočlija, redovnog profesora u penziji poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Milana Prostrana – agroekonomistu, i Nedeljka Todorovića – meteorologa.

Prohladno proleće bez kiše ugrožava zasejanu pšenicu, ječam, i raž smatraju stručnjaci i gosti emisije "Posle ručka".

– Ranije je drugačije funkcionisala agroekonomija. Morali ste da prodate pšenicu po određenoj ceni, kako bi narod preživeo, u onim krajevima. Od početka god do sada, na podrč vojvodine bilo je oko 50 mm vodenog stuba, trebalo bi smo da imamo oko 700 mm padavina. Sve što ima veze sa poljoprivredom, ratarstvom, u ovom momentu pati. Mi smo se približili tački venjenja, kada koren ne može da usvoji vodu, i počinje da se suši. Za početak Aprila je ovo vreme veoma čudno. Sve što se sada dešava ostaviće posledice za prinos pšenice. Naš BDP zavisi od poljoprivredne proizvodnje. Svaka suša ima uticaj na naš BDP. Odraziće se izgleda jednako na penzije i BDP. Kako se dr zemlje rešavaju ovog prob? Ako navodnjavamo te površine, Zemlje koje su bile uvoz sada su izvoznice. Rusija je postala slična kao i Amerika, Kanada, Sibir, menja se mnogo toga. Budućnost je vrlo relativna stvar. Poljoprivredne zemlje su siromašne zemlje, ako navodnjavamo onda dižemo cene, pa mng postavljaju pitanje ima li ovo smisla. Stv su komplikovane kada dođe do navodnjavanja. 0 posto carine, sa drugim zemljama u okruženja. Naš seljak će trpeti. Samo je pitanje koliko će biti loš? Ako u Maju ne bude kiše, mi smo u mega problemu. Realnost koja je poprilično složena. Vrhunski povrtari iz Leskovca plaćaju radne sate, nije sve tako idealno. Naši poljoprivrednici plaćaju sve. Moramo strožije da kontrolišemo šta ulazi u Srbiju. To rade sve zemlje. Niske temperature u nekim regionima već su osetile rano voće i do 90 odsto. Ako bude Maj sušan mi smo gotovi. Kako pomoći? Postoje brojni programi. Ta sredstva nisu dostupna velikom broju poljoprivrednika. Moramo da se odlučimo da li ćemo da imamo liberalnu ekonomiju, ili pak ne. Ako ne bude padavina, ne vidim drugi način, to je najpravednija pomoć poljoprivrednicima. Ako je neko kupio veštačko đubrivo, kupio ga je da bi obrađivao zemlju. Pitanje je da li budžet to može izdržati, imaćemo više pšenica, stoke, svega, osloboditi se PDV. Da li mnoge mere imaju smisla? Da li treba da obeležavamo svu prasad? Imamo puno papira, mala sredstava, koja nisu podjednako raspoređena i dostupna svakom poljoprivredniku. Trenutno se uvozi meso iz Poljske, koje se drugačije tovi. Stočari koji uvoze seme prolaze polje od svinjogojaca, svinjogojstvo je u najvećem problemu kod nas. Država treba da organizuje zadruge, plati školovane ljude koji se razumeju u to. Neka se isčeliče. Da se sami ljudi organizuju vrlo teško. Nije bitna toliko brzina, ukoliko imaš dobru viziju, mada danas je teško predvideti neke stvari. Ili ćemo dati slobodu trgovine našim ljudima, ili nećemo, sa jedne strane liberalni kapitalizam, a sa druge surovi kapitalizam, onaj negativni – smatra novinar Uroš Davidović.

– Imamo bogate pijace, dok je sa druge strane ratarska proizvodnja gurnuta u zapećak. Pokušaj da se opredelimo za prolećne useve ne daje rezultate. Rezultati pokazuju da su sva godišnja doba zahvaćena sušom. Kad su u pitanju prolećni usevi, šta raditi , kako sejati? Sejati dublje, čekati kišu. Postoje brojni preparati koji pomažu, nisu mnogo skupi, podspešuju vodu, i mali prinos. Najvažnije je posejati i očekivati da to nikne. Treba naći izmenu strukturu setve, povrtarstvo, voćarstvo.Treba razvijati poljoprivrednu proizvodnju. Istakao bih da u ovim izmenjenim klimatskim uslovima, treba forsitati biljke koje se mogu najbolje adaptirati. Nisam video da niko gaji sirkove. Mislim da ovo nije ulaz u genetski modifikovanu hranu. Najbolji primer je soja, fabrika u Bečeju je ozbiljan proizvođač. Malo vlažnija područja, ima puno ratarskih biljaka za pravljenja funkcionalne hrane. Danas bogati evropljani hoće da jedu organsku hranu. Nažalost ta pojava je sve više i više izražena. Deca su pozavršavala škole, napustila imanja, zarađuju daleko više od ostalih, odnosno otišla su na sigurnu mesečnu platu. Vrlo često poljoprivcrednici ulažu novac, a ne znatju za šta. Sa većom proizvodnjom davanja bi trebalo usmeriti u stimulaciju, regrese, to bi trebalo da utiče na povećanje obime proizvodnje i kvaliteta – kazao je prof. dr Đorđe Glamočlija.

– Ljudi se danas navikavaju da jedu ono što nije sezonska povrtarska proizvodnja. Oni koji žele da budu u trendu, to i plate. Ako se ove prognoze obistine, mada ja verujem da neće biti nastavka katastrogalne suše. Došlo je do ozbiljnog poremećaja klime, u zoni smo ozbiljne klimatske promene. Nema dokumenta u kom nije stajalo obavezno navodnjavanje. 50.000 hektara u sistemu za navodnjavanje je uništeno. Ljudi su hteli da dođu do svoje njive, pa su čupali sisteme za navodnjavanje. Od 2012 do danas , imamo 150 000 hektara. Radio sam tri velike studije, za Vojvodinu, 250.000 hektara. Po popisu poljoprivrede danas imamo 872 goveda, sve vrste stoke. Mi moramo na više frontova raditi na tome. Slažem se delimično sa Urošem. Svet je promovisao slobodno tržište. Bogati imaju šansu i moguićnost da uvode perfidne razne sisteme kvaliteta. Euroglapova, imate na stotine sistema kvaliteta. Kupujte domaće to radi francuski predsednik Makron, Francuska pravda to za razliku od mng sistema. Kada je u pitanju naš povr 77.7 malih farmera, što znači od 0,5 do 5 hektara. Imamo 10 ljudi koji imaju 200, 300 hektara zemlje. Proces mora da se ubrza, učini kvalitetnijim, mora postojati dobar marketing, npr zadrugarstvo je doživelo fijasko. Udruženja se bora i promoviše svoje stavovi, preduzetnici, trgovci moraju biti poljoprivrednici. Ja bih predložio da imaju nešto od stočarstva, da bi od toga bilo nešto. Nivo agrotehnike je veoma pao, a o tome najmanje pričamo. Manje kvalitetna đubriva koristimo. Bili smo agrarno razvijena zemlja, milion i po tona smo nekada koristili. Niko ne može da nam pomogne. Mi moramo use i u svoje kljuse. Ne, na 4,5 , već bez 10 posto učešća ne možemo napraviti veći razvojni. Ja zagovaram da se ponovo na naša polja vrate industrijska konpolja, ricinus. Bavio sam se ekonomijom, ja od 90 ih branim ekonomsku tezu, kako bi prodali ono što je najkvalitetnije. Prošle godine smo uvezi svinjsko meso za 71 milion dolara. Neo liberalni kapitalizam ostavlja najviše posledica na agrar. Pogotovo tamo gde dominiraju mala i srednja gazdinstva. Treba korisititi ljude iz nauke, ko nije do kraja izučio Evropsku uniju, imamo izvrsnih stručnjaka. Neću gledati crnu na ovu sušu, hrana se mora proizvoditi. Bez stočarstva nema ni navodnjavanja, povrtarstvo i voćarstvo se najviše isplati. Sve u svemu, treba koristiti strana iskustva. Treba ohrabriti narod. Košava je dodatno isušila zemljište. Mora se posejati, agro rokovi duboko smo ušli u njih, ponadati se da će biti kiša, treba koristiti modele navodnjavanja. Nisam za zabrane, već da se uvede red, što je sasvim dovoljno. Treba dozvoliti promet. Još uvek smo siromašni narod. Kod svinja nas muči to što ne možemo da izvozimo. Imate perfidne i druge barijere, kada prestanete sa vakcinacijom, postoji tu još stvari. Mi nemamo novca da ukoliko se ne daj bože desi svinjska kuga, isplatimo sve farmere. Kod nas je svinjarstvo u velikoj krizi. Prvi zemljani plan je imao samo 17. Stranica, ali tada su bile drugačije odluke. Naglasio bih da je zaista kritična prerađivačka industrija. Moramo da damo više para za bolju i kvalitetniju potrošnju đubriva. Spašavajmo male i srednje farmere – zaključuje agroekonomista Milan Prostran.

– Ja bih načinio pregled unazad. Prošlo leto bilo je veoma kišovito, onda je počeo sušni period u avgustu, do pred kraj novembra. U decembru, januaru bilo je više kiše i snega, 80 mm kiše je palo u Januaru u Beogradu. Tu beležimo deficit, a od februara do sada je izuzetno suvo vreme. Deficit 30-40 odsto, sada možda 70 odsto. U prvom naletu ovo neće biti dovoljno. Poznato je da područje Srbije, najmanje padavine ima u Banatu, Negotinska krajina, idući ka jugu, padavine rastu. 570-600 mm padavina je prosečno, oko 1000 litara po kvadratnom metru, u tom nekom periodu. Više padavina beleži se u letnjim mesecima, od Maja do Avgusta, one su neravnomerno raspoređene. Najmanja količina padavina se javlja u septembru oktobru, u svim ostalim mesecima one nisu toliko izražene. Ne možemo očekivati nikakvu promenu. Kada su zimski meseci oni prodiru dublje, tu su zimske obilne padavine, zbog Mediterana. Svaka prognoza ima određan procenat ne ostvarenja, što je normalno. Sve posle 15, 20 dana dugoročne prognoze su nezahvalne. U toku ove sedmice pašće 5-10 mm, 20-30 na jugozapadu. Do kraja meseca ne bismo dostigli zadovoljavajuće količine, još uvek ćemo biti u deficitu. Uzdam se u ritam od prošle godine, jednako raspoređeno, kišno i sušno. U bliskom periodu gotovo je sa Košavom, počeće kiša, te će zemljište ovlažiti. Ne sledi nam bitnija promena klime, kad pogledamo unazad analizu, bilo je 15 jačih epizoda, a kišnih je takođe bičo 10, 15 više. Kombinacija temperature i padavina, nema značajnijih promena, čak postoji porast padavina. Biće suša, ali trend padavina je pozitivan. Preovlađuju svežija leta, ima više padavina, kao što je bilo prošlo leto, nije bilo ekstrema preko 35 stepeni, kada su leta bila ekstremo sušna. U silaznoj smo putanji što se toga tiče. U narednih nekoliko decenije sledi pad temperature. Suštinski se klima neće bitno promeniti – ističe meteorolog ​​​​​Nedeljko Todorović.

Happytv.rs
Foto: Arhiva