TRAUMATIČNA ISKUSTVA: Kako definisati bolne i intenzivne DOGAĐAJE?

Trauma kao odgovor na bolna i intenzivna iskustva može prožimati život osobe kroz različite aspekte i ugroziti postojeće odnose.

Prenosimo razmišljanja sa bloga Engvin Sent Džast (Anngwyn St Just) u vezi sa traumama i njihovim posledicama na sve aspekte života, odnose i funkcionisanje u društvu, ali i načine kako da se izborimo sa traumama. Engvin San Džust je psihoterapeut i sistemski orijentisani socijalni traumatolog, istoričar kulture i somatski pedagog.

Uopštena definicija traume? Ovo je pitanje koje mi se najčešće postavlja. Kao odgovor nudim sledeće: medicinska trauma nastaje kao rezultat povrede fizičkog tela a psihička trauma od povrede psihe. Ova dva stanja često se preklapaju jer psihološki šok i povreda vode ka psihološkoj traumi a psihološka trauma uvek ima fizičku komponentu u manifestovanju somatsko kodiranih obrazaca.

U osnovi, trauma je odgovor na prenaglašena iskustva koja mogu dovesti do „prekinutih veza". Ove prekinute veze predstavljaju fragmentaciju u odnosu prema sebi, kao što je utrnulost, hiperaktivnost, dezorijentacija u vremenu i prostoru i druge oblici disocijacije. Takođe se može doživeti dubok osećaj otuđenja, očaja i fragmentacije u odnosu sa porodicom, drugima i većom matricu koja podržava ljudski život. Ovo je slično onome što je Martin Buber nazvao „... rana u redosledu postojanja".

Trauma utiče na sposobnost povezvanja, učenja, zarade na radnom mestu, kapaciteta za intimnost i sposobnosti za roditeljstvo. Nerešene traume, dakle, često se prenose na sledeće generacije. Trauma može da preplavi čitave porodice, zajednice i nacije kao i našu planetarnu biosferu. Traume koje pogađaju izvan individualnog i porodičnog nivoa, poznate su kao socijalne traume. Takođe, postoje globalne traume koje preplavljuju ekologiju naše planete u vidu događaja kao što su radioaktivna oštećenja zbog nuklearne nesreće u Černobilju i Fukušimi. Zemljotres i cunami koji su 26. decembra pogodili 11 zemalja uticali su na to da Zemlja postane nestabilna u svojoj osi. Postoji mnogobrojni događaji ovog tipa koji su se odrigrali u davnoj prošlosti, kao što su ledena doba, velike poplave, polarne smene i udari asteroida.

Sistemska perspektiva traume

Pisanje je oduvek bila važna vežba u stalnom nstojanju da se razjasni i produbi razumevanje traume i traumatskog oporavka. S obzirom da sam i kulturni istoričar, bilo je neizbežno da ovo donese kontekstualnu perspektivu mom radu. Moja diplomska studija u WISR inspirisala me je da gledam iznad individua i porodica kako bih svhvatila ulogu nkeh većih sila koje doprinose oblikovanju pojedinačnih žiovota i generacijske dinamike. Ubrzo po završetku svojih doktorskih studija započela sam petogodišnji period rada sa dr Piterom Levinom, osnivačem Somatic Experiencing metoda, kao konsultatnt za medicinske traume u inovativnoj medicinskoj klinici u Koloradu. ( Piter ima doktorat iz medicinske biofizike, kao i psihologije, dok sam se ja obučila za medicinsku sestru u u Baltimoru). Brojni pacijenti su nam bili Indijanci i uskoro sam shvatila da njihovi simptomi ne mogu u potpunosti da se razumeju niti može da se implementira plan lečenja bez razumevanja mnogobrojnih fraktora koji su neodvojivi deo njihove kulture i istorije.

Jasni dokazi rasizma, genocida, toksičnog nasleđa i okrutnih zloupotreba naše vlade koja je sponzorisala indijanske škole, doprineli su velikim i neizbežnim nivoima generacijske traume. Vreemnom sam shvatila da su svi naši pojedinačni pacijenti deo sistema koji je spojen sa mnogo većim obrascima, uključujući njihove odnose, porodicu, kulturu i istoriju.

Od tada sam znala da čak i u domenu kliničkog okruženja, gde verujemo da radimo sa samo jednom osobom, smo zapravo angažovani, utičemo i na nas utiču mnogi povezani sistemi koji se u krajnjoj liniji šire u oblast nekih današnjih i jučerašnjih, najhitnijih i najupornijih problema. Svaka intervencija koju možemo da ponudimo tokom individualnog tretmana, uticaće na sve drugo sa čim je ona ili on povezan, na prošlost, sadašnjost, budućnost. Mera do koje smo, mi iz profesija lečenja i pomaganja, spremni da postanemo svesni ove velike ispovezivane stvarnosti, donosi više opcija i izvora koje ćemo moći da ponudimo prilikom izazova razumevanja i rešavanja trauma.

Pomoć porodice i prijatelja

Ovde imamo potrebu za strpljenjem i spremnošću da se informišemo o mnogim licima traume, kao i o tome koje vrste sredstava su dostupne za oporavak. Pružanje podrške može giti prilično izazovno, jer se posttraumatski simptomi mogu pojaviti pod maskom mnogih naizgled nepovezanih ponašanja (depresija, grandioznost, pokušaji samoubistva, zavisnosti, poremećaji u ishrani, kompulsivna ponašanja, ekstremni sportovi, panični napadi, nasilje, religiozni ili politički fanatizam, seksualno ponašanje, slepa posvećenost samoproklamovanjoj misliji, opsednutost potrebom da se pomaže, spasava i/ili kontroliše, hroničan bol i poremećaji u ishrani, i druga samodestruktivna ponašanja.

Bilo koje, sve ili neke od kombinacija navedenih stanja, mogu da predstavljaju pokušaj samopomoći u želji da se nosi sa preovlađujućim reakcijama na jednu ili više stvari koje mogu biti suviše teške za podneti.

Oni mogu da pate od kompulsivne potrebe da ponavljaju traumu, ili neki aspekt traume ili trauma, u nekoj formi, zajedno sa nemogućnošću da opažaju bilo koju drugu opciju sem ponavljanja samodestruktivnog ponašanja, iznova i iznova.
Nepotrebno je reći da ovo može biti vrlo uznemirujuće i čak opasno za ljude koji su preživeli traumu, kao i za one koji su vezani i brinu za njih. Nije neuobičajeno da oni koji su preživeli traumu, uđu u traumatičnu vezu, koja može biti shvaćena kao dinamička vezu (gde su lične granice proširene, podsistem nediferenciran...) sa ostalima koji su ranjeni na sličan način ili u sličnom događaju.

Ove traumatske veze se mogu formirati u intimnim odnosima u kojima se nalazi iluzija pronalaženja „srodne duše" koja je u realnosti takođe „ranjena duša", ili se mogu formirati sa članovima grupa za podršku, vojnim jedinicama, verskim udruženjima, političkim partijama, klanovima, plemenima, rasama, ili polnim preferencijama. Ova udruženja i veze, ukratko, mogu da ponude neophodnu privremenu utehu.

Odnosi koje povezuje trauma

Opasnost je međutim u tome što dugoročna umešanost u traumatske veze, zajedno sa ostalim preživelima, teži da izoluje pojedinca od prijatelja, porodice i svih ostalih koji nisu podelili identična preplavljujuća iskustva. Ovo u ozbiljnoj meri sužava interes za angažovanje ili aktivnosti izvan ovih izuzetno intenzivnih traumatski zavisnih veza i ove veze imaju potencijal da raskinu, uznemire ili čak unište porodičnu kohezivnost kao i mnoge druge veze. Ovde je potrebno reći da čitave porodice, religije, kultovi, rase i nacije, uz pomoć njihovih lidera i njihovih izabranih, kontrolisanih medija mogu biti zahvaćene tim zabludama. Traumatske veze su potkrepljene uverenjem da je jedina nada ili bilo kakav osećaj sigurnosti, unutar poznatih i često uskih emocionalnih ograničenja osoba koje su pod traumom, i da je spoljni svet opasan i nesiguran. Iako ovo poimanje može biti velikim delom tačno i ne sme se podceniti, ovakvo gledište takođe predstavlja ozbiljno ograničenje za one koji teže oporavku.

Zabrinuti prijatelji i porodica, koji istinski žele da pomognu, moraju znati da je od vitalnog značaja da ne reaguju preterano, da ne funkcionišu u svakodnevici pružajući prekomernu negu, i da ne tretiraju voljenu osobu kao bespomoćnu žrtvu. Ovaj stav je ponižavajući, šalje poruku slabosti, neguje zavisnost i može samo izazvati besnu ili čak nasilnu reakciju. Ljudi koji su preživeli traumu treba da održavaju ili da pronađu svoj put kako bi povratili samopoštovanje, dostojanstvo i kako bi se osnažili. Vremenom, pronalaženje odgovarajućeg načina ka neophodnim prilagođavanjima na putu ka širenju i uključivanju njihvog traumatičnog iskustva u širem obrascu života, postaje glavni izazov.

Preveniranje traumatičnih iskustava

Dok god živimo na planeti Zemlji, koja je na mnogo načina i ružno i lepo mesto, moramo da prihvatimo da trauma jeste i oduvek je bila deo ljudskog iskustva. Nije moguće vakcinisati se protiv emocionalno jakih iskustava koja vode ka traumi. Naša najbolja opcija je skupljanje resursa korisnih za mentalno, psihičko i duhovno zdravlje, kao i jačanje otpornosti. Moje poimanje resursa obuhvata one ljude, mesta, stvari i iskustva koja oslobađaju anksioznosti i napetosti i ojačavaju osećaj snage, svrhe i pozitivne veze sa životom. Resursi se takođe mogu naći u pozitivnim uspomenama i snovima koji pružaju osećaj sigurnosti, udobnosti i podrške u periodima teškoća i boli. Nikada ne možemo imati previše izvora i većina nas ima više izvora nego što zamišljamo. Tokom mog kliničkog iskustva, primećivala sam da su oni koji imaju jaku pozitivnu vezu sa oba roditelja i celom porodicom i jake kulturološke korene, najotporniji i najsposobniji da se rpilagode i opstaju pod vrlo teškim okolnostima.

Ovo zapažanje ima smisla ukoliko se uzme u obzir biološka činjenica da je život po sebi dat preko majke i oca i da su oni došli do života preko svojih predaka. Dobra povezanost sa ovom životnom snagom pruža osećaj snage i služi kao moćan izvor u suočavanju sa nedaćama. Postoje, takođe, i praktične mere kroz programe informisanja, za pronalaženje profesionalaca koji bi pristali da modifikuju medicinske i stomatološke procedure, obrazovne i sudske prakse, imirgacione agencije, servise za zaštitu prava dece, policijske i sigurnosne protokole, na način da vode ka prevenciji nepotrebnih trauma.

Izvor: lovesensa.rs
Foto: Pixabay.com

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Sreda
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
11:30  Parovi - Jutarnja kafica
11:55  Vesti
12:05  Parovi - Jutarnja kafica
12:55  Vesti
13:05  Parovi - Jutarnja kafica
13:55  Vesti
14:05  Serija: Kazna
15:15  Posle ručka
17:30  Telemaster
18:10  Serija: Kazna
19:00  Upoznajte Parove
21:00  Parovi - Nominacije
02:30  Parovi - Noćobdije
04:30  Rano jutro