OVO MORATE OZBILJNO SHVATITI: Umreće milioni ukoliko ne prekinete sa ovom praksom!

Medicinski stručnjaci su složni u ovom – ako se nešto hitno ne promeni u dosadašnjoj medicinskoj praksi – milioni ljudi su izloženi smrtnom riziku!

Reč je o preteranoj upotrebi antibiotika!

Ako se potrošnja antibiotika znatno ne smanji, predviđa se da će do 2050. godine više od deset miliona ljudi u svetu godišnje umirati od infekcija prouzrokovanih bakterijama otpornim na antibiotike.

Najčešći razlog za propisivanje antibiotika su akutne respiratorne infekcije. Iako je najčešće reč o samolimitirajućim infekcijama, kod akutne upale srednjeg uva i akutnog rinosinuzitisa u velikoj meri se propisuju antibiotici usprkos preporukama i smernicama protiv rutinske primene antibiotika.

Na tok većine akutnih respiratornih infekcija antibiotici ne utiču, a mogu da izazovu i nuspojave kao što su osip, stomačni bolovi, proliv i povraćanje.

Činjenica je da mnogi lekari pribegavaju tzv. defanzivnoj medicini, odnosno propisuju lekove na pritisak pacijenata. Petina pacijenata sa akutnim respiratornim infekcijama od svog porodičnog lekara traži – antibiotik i dobije.

Istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.273 lekara pokazuje da skoro svaki drugi lekar (49%) retko udovoljava zahtevima pacijenata kada je reč o lečenju, skoro trećina (30%) često, dok samo 12 odsto njih to nikada ne čini. Preostalih osam odsto to rade uvek i vrlo često.

Australijsko istraživanje je pokazalo da više od polovine porodičnih lekara pristaje da propiše antibiotik za akutne respiratorne infekcije da bi zadovoljili očekivanja bolesnika.

Istovremeno, veliki broj porodičnih lekara smatra da propisivanje antibiotika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nije uzrok za razvoj rezistencije na antibiotike, već ga vide u bolničkom propisivanju ili u masovnoj veterinarskoj primeni.

Iz tih razloga, na nedavnom 10. međunarodnom kongresu Udruženja nastavnika opšte i porodične medicine naglašena je važnost smernica za antibiotičko lečenje najčešćih infektivnih bolesti u porodičnoj medicini, preneo je stručni časopis Medix.

U svakodnevnoj praksi jedini značajan bakterijski uzročnik upale grla je bakterija streptokoka (Streptococcus), a smernice za postavljanje dijagnoze i odabir odgovarajućeg antibiotika za lečenje upale grla uzrokovane tom bakterijom donela je radna grupa za upalu grla Interdisciplinarne sekcije za kontrolu rezistencije na antibiotike (ISKRA).

Smernice za akutnu upalu sluzokože nosa i upalu srednjeg uva preporučuju strategiju odloženog propisivanja antibiotika, osim u izuzetnim slučajevima (sistemska bolest, visoki rizik za komplikacije i slično). Kod akutnog sinusitisa antibiotik se propisuje tek 10 dana od početka simptoma, ako ne dođe do poboljšanja. Kod akutne upale srednjeg uva (otisis media) antibiotik je indikovan ako se simptomi znatno pogoršaju, ne poboljšaju za tri dana ili se pogoršaju.

Inače, smernice nisu i garancija za uspešno lečenje svakog bolesnika, već pristup svakom pacijentu treba da bude individualizovan, ali pridržavanje smernica obezbeđuje standardizovan pristup. Odstupanja od smernica treba da budu dobro argumentovana, a načelno nepridržavanje i nesaglasnost sa odrednicama smernica trebalo bi objaviti radnoj grupi kao podsticaj za razvoj postojećih smernica.

Kao moguće strategije za rešavanje problema neracionalnog propisivanja antibiotika sugeriše se nekoliko mera.

To su: odloženo propisivanje uz pažljivo praćenje, podeljena odluka koja podrazumeva komunikaciju sa pacijentom i pojašnjavanje pogrešne percepcije, zatim napisana uputstva za bolesnike koja na jednostavan način mogu da redukuju primenu antibiotika kod akutnih respiratornih infekcija.

Srbija danas
Foto: Arhiva