ZAČIN KAO LEK: Evo zbog čega je biber dobar za vaše zdravlje!

Supa na stolu i mali ručni mlin za biber pored tanjira? Dobra navika. Ne samo da će vam današnji ručak biti ukusniji, već ste učinili i nešto dobro za svoje zdravlje. Biber nije samo začin koji pojačava ukus jelima. Njegova lekovita svojstva su malo poznata, ali ih mnogo ima. Upoznajte biber malo bolje.

Nekada je biber, uostalom kao i svi začini, predstavljao vrlo dragocen artikl u trgovini između Indije i Evrope. Dok nafta nije preuzela taj naziv, biber je bio "crno zlato". U vreme dok nije postojao novac, bibom se plaćala roba, a samo bogati Evropljani u ranom srednjem veku mogli su da ga priušte seb

Danas, dostupan je na trpezama širom sveta. Podaci pokazuju da se na svetu potroši oko 65.000 tona bibera godišnje, a najveći svetski proizvođači su Vijetnam, Indija, Brazil, Indonezija, Malezija, Šri Lanka, Kina i Tajland.

Piper nigrum, kako glasni latinski naziva ovog začina, višegodišnja je biljka. Drvenasta zimzelena lijana poreklom je iz tropskih delova Indije i jugoistočne Azije. Listovi ove biljke su srcolikog oblika, a plod je bobičast. Upravo te bobice ljutkastog ukusa koristimo u ishrani kao začin, mada je kroz istoriju korišćen i kao lek.

Vrste bibera

Postoji preko 2000 vrsta bibera. Najpoznatija podela je na: crni, beli, zeleni i crveni.

Boja bibera ne zavisi od vrste biljke sa koje je ubran već od načina na koji se zrno priprema za upotrebu.

Crveni biber dobija se kada se uberu potpuno zrela, crvena zrna koja se potapaju u slanu vodu, a zatim zamrzavaju ili brzo suše. Njegov miris najčešće se opisuje kao mešavina mirisa bibera i limuna.

Zeleni biber dobija se branjem zrna pre zrenja. Proces obrade zrna isti je kao kod crvenog bibera.

Beli biber dobija se ubiranjem crvenih, gotovo zrelih bobica, koje se zatim kvase da bi mogla da se skine opna, a tek potom suše. Beli biber ima nešto blažu aromu od crnog , a takođe se smatra da je i zdraviji.

Crni biber dobija se kada se uberu zelena zrna, a zatim bez ikakve obrade osuše na suncu. Crni biber najčešće se koristi u našoj kuhini kao začin u čorbama, supama i salatama.

Biber kao lek

U narodnoj medicini biber kao lek se preporučuje zato što blagotvorno deluje kod povišene telesne temperature, upale grla, mučnina, vrtoglavica, otežanog mokrenja, reume i artritisa. Ipak, tu se spisak njegovih lekovitih svojstava ne završava.

Na prvom mestu, biber pojačava lučenje želudačnih sokova, čime se olakšava varenje, naročito teške hrane. Pored toga, eliminiše bakterije u zelucu tako da sprecava nadimanje stomaka i nastanak gasova. Istovremeno, deluje stimulativno na krvotok.

Biber sadrži:

Biber pikantni ukus ima zahvaljući alkaloidima piperinu, piperetinu, piperacillinu i havicinu. Beli biber sadrži oko 2,5% eteričnih ulja i 4,8% u zelenom i crnom. Oko 50% zrna čini gustin, do 6% masti i flavonoid i glukoza.

Uz to, ovaj začin podstiče sposobnost organizma da apsorbuje hranljive materije, pogotovo beta-karotena, vitamina B i selena.

Piperin iz bibera ubrzava metabolizam u telu i pojačava proizvodnju serotonina i endorfina u mozgu. Takođe, naučno je dokazano da ljudi jedu veoma ljutu hranu ređe obolevaju od bronhitisa i astme.

Da biste iskoristili sva lekovita sva svojstva ovog začina, preporuka je da biber jedete svež. Jednom samleven biber brzo gubi aromu, pa je najbolje mleti ga neposredno pred upotrebu malim ručnim mlinovima, koji u potpunosti čuvaju upravo aromu i ljutinu. Takođe, preporuka je da biber čuvate u hermetički zatvorenim teglicama, zaštićenog od uticaja svetlosti.

Srbija danas
Foto: Arhiva