7°C

Beograd

Photo: Youtube/Printscreen

Izvor: Kurir

GORI SAUDIJSKA ARABIJA! Stote raketa pogodile ciljeve, NAPAD SE NASTAVLJA! (FOTO+VIDEO)

Vojna postrojenja u gradu Hobar i vazduhoplovna baza Dahran na istoku Saudijske Arabije napadnuta su večeras najverovatnije krstarećim raketama iranske proizvodnje, saopštili su saudijski izvori.

VAŽNO

KORONA PRESEK: Povećao se broj preminulih!

PREDSTAVLJAJU RUSIJU KAO NEPRIJATELJE: Obučavanje tinejdžera za RAT

UVODI SE NOVINA U OBRAZOVANJU: Predsednik Srbije objasnio o čemu je reč

VUČIĆ SUTRA SA BILJANOM ČEKIĆ: Predsednik će ugostiti mladu glumicu u vili Mir

Iako se prvo verovalo da su u pitanju balističke rakete koje su lansirane iz Jemena sa teritorije koju drže Huti koje podržava Iran, prema još uvek nepotvrđenim informacijama najverovatnije napad dolazi iz Iraka sa prostora koji drže proiranske milicije.

Takođe, veruje se da je ovaj napad krstarećim raketama odgovor na jučerašnji i današnji prelet strateških bombardera B-52H nad Saudijskom Arabijom, Izraelom i Persijskim zalivom. Odgovornost za napad još niko nije preuzeo, ali se veruje da iza napada stoje proiranske milicije sa sedištem u Iraku koje podržava Iranska revolucionarna garda.

Inače, tokom operacije Pustinjska oluja u ovoj vazduhoplovnoj bazi bili su stacionirani strateški bombarderi B-52 koji su odatle poletali u napad na ciljeve u Iraku.

Oko grada postavljeni su protivraketni sistemi patriot PAC-2 sa starim raketama MIM-104C.

Iran je zemlja koja je sav svoj tehnički potencijal usmerila na razvoj balistički raketa kratkog, srednjeg i dugog dometa, koje će posle iskustava u Iračko-Iranskom ratu 1980-1988 postati glavno sredstvo odvraćanja da neki novi potencijalni neprijatelj ne napadne Iran. U skoro 30 godina Iranci su stvorili što ličnim projektima zasnovanim na balističkim raketama «Skad», što obrnutim inženjeringom široku paletu raketa. Iskustva iz Pustinjske oluje i Balkana, a i kasnijih specijalnih operacija u kojima su Sjedinje Države koristile krstareće rakete, javila se potreba za posedovanjem i ovog tipa rakete. Naravno, nemoguće je bilo nabaviti ovaj tip raketa u slobodnoj prodaji, a još teže projektovati s obzirom na neposedovanje iskustva. Ubrzo na vidiku početkom 2000. pojavila se povoljna prilika. Iranska i kineska delegacija uspele su sasvim slučajno da na crnom tržištu u Ukrajini pronađu zaostale sovjetske krstareće rakete Kh-55 (NATO oznaka AS-15 Kent) koje su koristili strateški bombarderi Tu-160. Iranci i Kinezi uspeli su da se za čisti keš dočepaju ovih raketa sa zemaljskom opremom. Rakete su uspešno prebačene u Kinu, gde je izveden obrnuti inženjering. Sva iskustva su naravno podeljena sa Irancima, koji sa Kinezima imaju odličnu vojnu saradnju i proizvodnju pre svega protivbrodskih projekitla Noor (C-802) po licenci.

Familija sovjetskih krstarećih raketa Kh-55 nastala je kao samostalni projekat MKB Raduga početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Konstrukcioni biro nije uspeo da ubedi sovjetske funkcionere o značaju svoje rakete, ali je sve dobilo kopernikanski preokret kad se saznalo za američki projekat krstarećih raketa lansiranih iz aviona (AGM-86). Interesantno je da familija raketa Kh-55 liči na ranu verziju američke krstareće rakete BGM-109 Tomohavk koja je imala valjkasti trup sa izvučenim ravnim krilima, fiksnim repnim upravljačkim površinama i podtrupnim turboventilatorskim motorom. Najvidljivija razlika između rakete Tomohavk i Kh-55 je položaj motora. Kod Tomohavka on je ugrađen u repu i koristi podtrupni dovodni kanal i ispusno-potisni izduvnik u repu. Raketa Kh-55 ima dva turboventilatorska potisna motora OMSK AMKB TVD-50 ugrađen u gondoli u zadnjem delu trupa. Potisni TVD-50 je najkritičniji deo tehnologije Kh-55 jer taj kompaktni i štedljivi turboventilatorski motor koriste i druge krstareće rakete i bespilotne letelice sovjetske proizvodnje. Dok američka Tomohavk koristi četri repne upravljačke površine ruska koristi tri. Po dimenzijama obe rakete su slične, kao i po težini. Obe imaju na prednjem delu klasičan «belugin nos», koji je omeđen kod novijih američkih krstarećih raketa. Princip vođenja kod obe je zasnovano na digitalnom računaru sa filterom kalman i programskom opremom TERCOM ugrađenom memorijom koja čuva digitalnu kartu, zajedno sa radarskim visinomerom za profilisanje terena pri niskom letu. Američki je dobio kasnije i GPS dok je sovjetska raketa ostala sa DSMAC tehnologijom. Paket sistema vođenja kod Kh-55 je sprut i BSU-55. Iz ove rakete Sovjeti su napravili seriju raketa. Domet obične rakete je bio 2.500 km, a sa dodatkom par spoljnih rezervoara za gorivo na trupu masa projektila povećana je na 1.700 kg sa prvobitnih 1.300 i povećan je domet na 3000 km. Iranci i Kinezi uspeli su da se dočepaju unapređene verzije Kh-55 ali bez nuklearne bojeve glave koja je ugrađivana u ovu raketu, a jačine je 200 kt.

PROČITAJTE JOŠ

VUČIĆ UPUTIO IZVINJENJE: Napravio sam grešku (VIDEO)

VESIĆ: HVALA NOVAČE u ime Beograda! Pogledajte kako će se Beograd zahvaliti teniseru! (FOTO)

KOREJCI ZAPEVALI "MOLITVU": Orila se srpska pobednička pesma u Južnoj Koreji! (VIDEO)

NEKADA ŠAMPIONKA SADA PORNO ZVEZDA: Poznata klizačica ušla u industriju i dobija glavne uloge! (GALERIJA 18+)

Šta se posle radilo od raketa kad su stigle u Iran ostalo je sve pod velom duboko skrivene vojne tajne, jer kompletnu kontrolu preuzeli su Pasdarani sa veoma razvijenom vojnom industrijom. Javnost je za postojanje krstareće rakete Qud-1 (Jerusalim-1) saznala je sredinom juna 2019. kad je napadnut aerodrom Abha koji se nalazio na 100 km od granice sa Jemenom. Saudijci su prvi put prikazali olupinu rakete i saopštili da se radi o krstarećoj raketi, a ne dronu kao što se mislilo. Saudijci su naveli da je u pitanju iranska krstareća raketa Soumar starije verzije dometa 350 km, dok domet novijih serija povećan je na 1.350 km. Već tad se uočilo nešto što je stvorilo zabunu u celoj priči oko ovih krstarećih raketa. Krila i stabilizator od rakete koji su prikazani ličili su na iranski Soumar. Dilemu su ubrzo rešili jemenski Huti koji su organizvali prezentaciju za medije svog raketnog arsenala i bespilotnih letelica. Jedan od zvezda statičkog zbora bila je velika krstareća raketa koju su Hutni nazvali Quds-1 (Jerusalim-1) i koja je kao su tvrdili plod domaće pameti. Međutim odakle jednoj siromašenoj zemlji gde ljudi svakodnevno umiru od gladi i bombi sofisticirana tehnologija i intelektualni potencijal. Naravno nema dileme da je ovde svoje prste umešao Iran. Previše je bilo sličnosti između Quds-1 i Soumara. Zapravo Iran je uspeo da u Jemen prošvercuje krstareću raketu Soumar samo su je prefarbali i dali ime. Da li je to baš tako? Naravno neki tvrde da na prvu sliku to tako izgleda, ali da između ove dve rakete postoje značajne razlike od samog dizajna, potiska, položaja rasklapajućih i fiksnih krila, do nosa, korita trupa, položaja stabilizatora, poklopca motora. Već drugog dana od napada na rafinerije na društvenim mrežama je počelo poređenje slika raspadnute rakete u pustinji sa originalom sa statičkog zbora u Jemenu. Neki autori zastupaju stav da oblik trupa i položaj stablizatora raspadnute i cele rakete ukazuju jasno da se radi o krstarećoj raketi Quds-1, a ne Somar. Postoji još jedna razlika, a to je veličina rakete. Pa se tako analizom « prostim okom» ukazuje da se dve rakete razlikuju i po veličini, da Quds-1 ima manji prečnik od Soumara. Pa se tako navodi da je prečnik Quds-1 34 cm , dok Soumar je zadržao originalni prečnik od sovjetske kh-55 od 51,4 cm. Ovde valja posumnjati u ovakav oblik analize jer prosto merenje i upoređivanje dva projektila jedan pored drugog bi dalo kvalitetnije podatke od ovakvog oblika analize od oka, koja se mora uzeti sa najvećom rezervom.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar