NAJVEĆI ŠPIJUNSKI SKANDAL TRESE SAD: Imamo novog Snoudena!

Nakon što je grupa hakera, koji sebe nazivaju “Shadow Brokers”, prošle nedelje objavila softver za sajber-špijunažu američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), sve je više dokaza da iza otkrivanja podataka stoji čovek iz bezbednosne službe. Ovo je prvi put da su kompletne kopije softvera dostupne javnosti.

Iako je u početku bilo sumnji u njihovu verodostojnost, one su u međuvremenu otklonjene. Na osnovu do sada neobjavljenih Snoudenovih dokumenata, američki informativni portal “Intersept” (“The Intercept”) potvrdio je da špijunski softver zaista potiče iz američke obaveštajne službe.

U strahu i američka vlada i građani

Nakon što je Edvard Snouden 2013. objavio tajne informacije NSA, najnoviji incident ponovo dovodi službu u nezgodnu situaciju. Ovoga puta, međutim, razlog da strahuje za bezbednost podataka nema samo obaveštajna služba, već i američka vlada, privatna lica i kompanije.

– Postoji dvostruki rizik: prvo, lica koja su ukrala ove informacije mogla su da ih upotrebe protiv nas… A sada, kada su ti programi objavljeni, postoji opasnost da ih i obični kriminalci iskoriste protiv preduzeća – objašnjava za portal “Intersept” Metju Grin sa američkog Univerziteta “Džon Hopkins”.

Rusija pogrešno okrivljena

U prvi mah, krivica za objavljivanje je, gotovo automatski, pripisana Rusiji, iako nema održivih indicija za takve optužbe. Osim toga: Zašto bi Rusija objavila softver za špijunažu?

Američki novinar Džejms Bramford to poredi sa obijanjem trezora: kada bi pljačkaš banke saznao kombinaciju za otvaranje sefa, sam bi ga koristio, a ne bi ga objavio na Fejsbuku.

U Komentaru za agenciju “Rojters” on tvrdi da je logičnije objašnjenje da je instrumente za špijunažu ukrao neko iz službe, neki novi “uzbunjivač”, neki novi Edvard Snouden.

Snouden nije osumnjičen

Sam Snouden to definitivno nije mogao biti, budući da stručnjaci tvrde da nova dokumenta potiču iz oktobra 2013, a tada je Snouden već pet meseci bio u bekstvu u Hongkongu.

Bramford incident dovodi u vezu s poverljivim katalogom mera NSA (ANT-Katalog), koji je decembra 2013. dospeo u javnost i koji na 50 stranica objašnjava najrazličitije instrumente NSA za hakovanje. Taj katalog sadrži i deo programa objavljenih prošle nedelje.

Ko stoji iza grupe “Shadow Brokers”?

Platforma za otkrivanje tajni “Vikiliks” najavila je na Tviteru da će uskoro i sama objaviti kopije do kojih su došli “Shadow brokers”. Između Džulijana Asanža, šefa Vikiliksa, i ANT-kataloga, a samim tim i osobe ili osoba koje su objavile softver za špijunažu može da se uspostavi veza.

Među najbližim Asanžovim saradnicama je i Džejkob Apelbaum, koji je prvi objavio vest o tom katalogu. Poznat kao “Haktivista”, bio je jedini saradnik “Vikiliksa” koji živi u SAD, sve dok se 2013. nije preselio u Berlin kako bi, kako je sam rekao, pobegao od šikaniranja američke vlade.

Na jednoj konferenciji, decembra iste godine, objavio je ANT-Katalog, a bio je i jedan od autora članka objavljenog u listu “Špigl”, u kome je objašnjen taj dokument. U oba slučaja nije obelodanjen izvor. Dugo se pogrešno pretpostavljalo da je reč o Snoudenu, ali sada postaje sve jasnije da u NSA možda postoji još jedan “uzbunjivač”.

Šta su objavili “Shadow Brokers”?

Grupa hakera koja stoji iza ovog imena obelodanila je tajne i, ponekad, kontroverzne instrumente koje NSA koristi u SAD.

Misteriozna grupa tvrdi da je 15. avgusta ukrala američko “sajber oružje” od hakerskog tima “Equation Group”, koji navodno radi za NSA. Nakon što su “provalili” u njihove sisteme, tvrdili su da imaju pristupa delu tajnog oružja agencije. Delove tih instrumenata odnedavno prodaju na internetu:

Želimo da budemo sigurni da će bogata elita uočiti opasnosti koje sajber oružje, ove poruke, naše akcije znače za njihovo bogastvo i kontrolu”, navela je grupa u postu na internetu. “Vaše bogatstvo i kontrola zavise od elektronskih podataka”.

– Neke fajlove ‘Equation Groupa’ daćemo vam besplatno – napisali su hakeri u onlajn postu, gde postoji mogućnost skidanja sa interneta dela ukradenih fajlova. Kako navode, time žele da dokažu da su podaci originalni, pre nego što prodaju ostale instrumente do kojih su došli.

Bild.de
Foto: Wikipedia