RAZORNI INTERVJU NOVOG SELEKTORA „ORLOVA“ Pročitajte šta je ispričao o dominaciji Srba, koji stranci će igrati za Srbiju

Novi selektor "orlova" Iglor Kokoškov i prvi neamerički trener u NBA ligi, u razgovoru sa jednim hrvatskim portalom otkrio je mnogo stvari koje će zanimati navijače u našoj zemlji, ali i regionu.

On je dobrano prodrmao region, pre svega iskrenošću. Nije hteo bilo šta da uvija u foliju i direktno je odgovorio na svako pitanje koje mu je postavljeno.

Godinama se po kvalitetu porede reprezentacije Srbije i Hrvatske u košarci, a naša reprezentacija uvek završi koju poziciju iznad. Neretko se okiti medaljama, dok komšije odu kući kukajući. To intrigira sve navijače u Hrvatskoj, pa je jedan novinar pitao "kako to da je za Srbiju peto mesto na Svetskom prvenstvu u Kini debakl?", koja je to razlika između dve reprezentacije.

VEČE NOVOG "ORLA" Frenk Kaminski ubacio ubacio 23 poena, ali nedovoljno za pobedu Finiksa

– Ja nastavljam tamo gde su stali moji prethodnici. Dušan Ivković, Željko Obradović i Saša Đorđević radili su fantastičan posao, negovali su tradiciju, te kult košarke i reprezentacije. Taj kult je nešto što je neophodno, da svaki igrač smatra da je čin igranja za svoju zemlju nešto posebno. S druge strane, u odnosu na Hrvatsku, mislim da imamo nešto bolji balans u sastavu, bolje smo popunjeni na većem broju pozicija. Sećam se reprezentacije Brazila koja je u jednom trenutku imala tri startna NBA centra, tri dominantna centra, Splitera, Varežaa i Nenea, a opet ništa nisu mogli uarade. Bez obzira na to koliko oni bili vrhunski, nisu mogli sva trojica u isto isto vrema da budu na parketu. Reprezentaciju ne čine imena, nego tim. Po meni su to dva ključna faktora koji čine razliku između srpske i hrvatske reprezentacije – rekao je Kokoškov za "Index.hr".

Otkrio je ko su po njemu najbolji jugoslovenski košarkaši svih vremena, a ujedno i evropski.

– Dražen je u vreme kad sam odrastao i formirao se bio idol generacija. Zbog Dražena smo zavoleli košarku. Dražen nije bio samo košarkaška zvezda, on je bio rok zvezda. Bez dileme, Dražen je broj jedan, Sašu Đorđevića bih stavio na broj dva, Toni Kukoč na tri i Vlade Divac na četiri.

Postoji mogućnost da Šejn Larkin postane Hrvat. Tačnije, da obuče dres košarkaške reprezentacije, a pitanje stranaca je jedno od zanimljivijih u regionalnoj košarci.

– Mislim da treba uvek igrati po pravilima. FIBA je postavila neka pravila, ona su zakon, a zakone treba poštovati. Postoji li mogućnost da naturalizovani stranac može da igra za reprezentaciju, onda ne vidim u čemu je problem ako zaigra. Mislim da oko tog pitanja postoje dvostruki standardi. U slučaju da javnost nije čula za nekog stranca, onda će sigurno reći ne, ali hipotetički, da Lebron Džejms ili Kevin Durent izraze želju da zaigraju za neku reprezentaciju, uveren sam da bi svi itekako bili za. Slažem se da takav igrač mora da donese kvalitet više, da bude bolji od onoga što mi imamo, a ako je tako, onda ne vidim zašto bi bio problem. U Srbiji smo imali takav slučaj. Za žensku reprezentaciju je igrala Danijel Pejdž. Tu su takođe dvostruki standardi. Ako je Savez rekao "ne" za strance, onda bi to trebalo da vradi podjednako za sve, i za mušku i za žensku reprezentaciju. Ponavljam, pravilo je takvo kakvo je i kao trener, ja sam za to da se ono iskoristi za dobrobit reprezentacije. Ako neke mnogo jače i bogatije nacije od nas posežu za strancima, zašto ne bismo to napravili i mi? Naravno, ako je takav igrač zaista pojačanje – iskren je Kokoškov.

NEMOĆNI KINGSI PROTIV PORTLANDA Bez Bogdana ubedljiv poraz

Govorio je i o završetku saradnje sa Finiks Sansima, u kojima je ispisao istoriju, ali je imao jedan veliki problem. I niko se nije potrdio da ga reši u toku sezone.

– Ne postoji diskriminacija prema Evropljanima u NBA ligi. Barem je ja nisam doživio. Igrači traže informaciju, a svejedno im je od koga ona stiže, od američkog ili evropskog trenera. Važno je jedino da je ona dobra i da ide u korist tima, te njih kao pojedinaca. Ima i dobrih i loših igrača, kao što ima i dobrih i loših trenera. Nema to veze s jezikom. Zašto nije uspelo sa Sansima? To je pitanje koje zahteva malo dužu analizu. Imali smo puno mladih igrača, a nismo imali pravog plejmejkera. Danas je nemoguće igrati modernu košarku bez vrhunskog dodavača i razigravača. Jednostavno, u tom trenutku nismo bili spremni za bolji rezultat, a uprkos svemu, kad se osvrnem na taj period, nemam nikakvih loših sećanja. Život je takav, sport je takav, idemo dalje.

Na kraju sezone je stigao Riki Rubio, a pogledajte kako sada igra gotovo isti tim Finiksa. Upravo je u plejmejkeru bio problem.

Pitanje je bilo i zbog čega hrvatska nema kvalitetnom plejmejkera decenijama i to čoveku koji je specijalista za formiranje igrača na ovoj poziciji.

– Bez pravog i stručnog rada, s obzirom na veličinu tržišta, a pri tome mislim na Balkan, mi ne možemo biti konkurentni ruskom, španskom, francuskom ili američkom tržištu. Ta su tržišta ekonomski mnogo jača od nas i to moramo shvatiti. Ono što mi moramo da uradimo je stvoriti određene regulative i povezati se s FIBA-om što se tiče procesa proizvodnje igrača. Hrvatska je u 80-ima bila centar evropske klupske košarke, a danas nema niti jedan klub u evropskim takmičenjima. Mislim da je to dovoljan znak. Da bi Hrvatska, a i sve ostale zemlje u regionu, mogle konkurisati bogatijim silama, moraju da počnu da mnogo više ulažu u rad s mladima i u proizvodnju igrača. Talenata će na ovim prostorima ujek biti, ali šteta je da se takvi igrači ne prepoznaju ili da odaberu neki drugi sport jer ih košarka ne zanima. Treba raditi na popularizaciji košarke, stimulisati male klubove, male centre košarke, ulagati u edukaciju trenera i struke. To je jedini način kako se možemo vratiti na pozicije koje su nam nekada pripadale – rekao je Kokoškov.

Odgovorio je i na pitanje da li bi preuzeo reprezentaciju Hrvatske?

– U karijeri sam vodio reprezentaciju Gruzije i Slovenije. Ja sam zanatlija, dakle, čovek koji se bavi terenom. Moj život i moj posao je košarka, ne politika. Da je postajao nekakav kontakt, zašto ne, sigurno bih razmotrio i takvu mogućnost. Nemam predrasuda, nisam apolitičan, ali politika nikad nije bila presudan faktor u mom životu, niti je kontrolisala poslovne odluke koje sam donosio.

Nije malo govorio i o Luki Dončiću koji zaista pomera granice. Sa 20 godina čini nešto što nije činio nijedan igrač u istoriji i deluje da nema nameru da stane.

– Do juče smo pričali o Luki kao o igraču koji dolazi, danas o njemu govorimo kao o jednom od najboljih igrača NBA lige. Košarka koju on sa svojih 20 godina igra stavlja ga u poziciju jednog od najdominantnijih igrača današnjice, a posebno je fascinantna brzina u kojoj se sve to odigralo. Više nema smisla pričati o njegovom potencijalu, Luka je takav narativ nadrastao. Njegova igra očarava. Jednako je opasan po koš suparnika kao što na fantastičan način razigrava ekipu i svakog svog saigrača čini boljim nego što možda objektivno je. Luka je danas možda i najsvestraniji igrač na svetu.

O Lukinoj predanosti je izdvojio posebne reči.

– Naravno da je, ali Luka je tip čovjeka koji je na svaki izazov koji je bačen pred njega reagovao neverovatno, a pritom mislim na brzinu njegove reakcije. Kao dete je otišao u Real i odmah se izborio za mesto u prvom timu. Zatim je odlučio da uđe u ozbiljnu rotaciju, pa je i to u rekordnom roku uradio. Ni to mu nije bilo dovoljno, pa je postao vođa tima, a zatim i najbolji igrač Evrope i MVP Fajnal Fora Evrolige. Zatim je bio vođa slovenačke reprezentacije koja postala prvak Europe. Evropa je tada postala pretesna za njegov talent, odlučio je da dođe u NBA i postao je početnik godine, a već u drugoj sezoni ozbiljan je kandidat za najboljeg igrača lige. Znate li što je u svemu najbolja stvar? Luka i dalje raste, razvija se i on sam zna da ima još puno prostora za napredak. Svaki dan radi na sebi, usavršava se i svakim sledećim danom, svakom sledećom utakmicom on će biti još bolji igrač. Znam da to sve zvuči nestvarno, ali Luka je nestvaran igrač tako da me ovo što danas radi nimalo ne iznenađuje. Nikad on nije bio običan igrač. Čovek se uplaši kad se sjeti njegovih godina, ali činjenica je da on i dalje igrački raste i nitko ne može znati u kojem trenutku će dosegnuti svoj limit. Trenutno možemo samo uživati u košarci koju igra – rekao je Kokoškov.