U EMISIJI „POSLE RUČKA“ O HRANI KOJU KUPUJEMO: Obavezno čitajte deklaracije na proizvodima, imate pravo da znate šta unosite u organizam!

U današnjoj emisiji “Posle ručka” na Happy trleviziji razgovaralo se o namirnicama koje su došle sa novim godišnjim dobom na naše trpeze, kao i o onima koje konzumiramo tokom čitave godine.

Pitanja ne koje su naši gosti bili radi da daju odgovore bila su: Otkud nam otrovni paradajz u tanjiru? Da li su tačni navodi da kupujemo sumnjive proizvode? Genetski modifikovana hrana spas ili velika šteta za siromašne zemlje?

Gosti u studiju bili su: Predrag Peruničić, prof. Miladin Ševarlić, Uroš Davidović, Gordana Šurlan Momirović, Emilija Stefanović.

Fotografija otrovnog paradajza na društvenim mrežama unela je nemir. Da li verujete da je na gajbicu u kojoj je bio paradajz, nalepljena deklaracija, na kojoj piše da je otrovan?

– Budući da je na deklaraciji obavezno da je napisano ime firme koja proizvodi određeni proizvod, trgovac je bio u obavezi da zna šta se nalazi u proizvodu i šta je stavio u promet. U svakom slučaju, bez obzira, moramo da ispitamo šta jedemo. Proizvod koji je genetički modifikovan mora da bude obeležen, a ne obrnuto, da se obeležavaju proizvodi koji to nisu. Idealno je da se proizvodi hrana, ako imate uslove, za svoje potrebe. Ko ima plac ili kuću sa dvorištem, odlično je da se za svoje potrebe zasadi svoju baštu – rekao je prof Milan Ševarlić.

Izbor i sloboda izbora mora da postoji i to je pravo svakog čoveka da zna šta uzima i šta sadrži proizvod koji je u ponudi potrošaču. Biljke nemaju ukus kao ranije, sada je sve istog ukusa i nema razlike između nekih biljaka u ukusu već samo po izgledu.

– Mi uvek podržavamo domaće, i samo neko ko je nesavestan trgovac će pustiti u promet otrovan paradajz i to napisati na deklaraciji. Paradajz se uvozi iz Grčke i Holandije. Mi ne možemo toliko da proizvedemo povrća kao te velike zemlje iz prostog razloga što je u tim zemljama klima pogodna za rast i razvoj takvog i slićnog povrća. Deklaracija je završila na gajbici i sada je pitanje da li je i neka deklaracija koja je tačna zaista tačna. Svako sada po toj teoriji može da zalepi na gajbicu povrća bilo šta i da prodaje. Ljudi moraju da imaju izbor. Problem je kada uđemo u radnju i kada ne vidimo da je to meso, jaje ili mleko iz Srbije. Mi nismo GMO zemlja, a mi to nismo naplatili. To je problem. Ako mi nemamo neke koristi što nismo GMO zemlja onda mora da se nađe način da se od toga i nađe korist.Moramo da vidimo zakonski da se neke stvari srede. Kada uđemo u lanac marketa na nekim proizvodima ne piše odakle su, ni koja je berba, a ni ostale stvari.Moramo da čitamo deklaracije, jer je naše pravo da znamo šta je u tom proizvodu koji konzumiramo Govori se dosta o ukusu hrane. Zapad je bio spreman da odvoji novac za količinu, ali niko nije bio spreman da odvoji i novac za ukus. Znate da je mali “čeri” paradajz poznat po svom ukusu i da je Sicilija najveći proizvođač istih. Sada se neki naučnici vraćaju i tom problemu i pokušavaju da vrate ukus hrani – rekao je Uroš Davidović

Da li je problem u tome što mi ne znamo da čitamo deklaracije koje su na proizvodima i koliko su potrošači obavešteni o sastavu onoga šta je proizvodu?

-.Naše udruženje se zalaže za transparentnost tržišta. Jeste možda prisutna činjenica da ne obraćamo pažnju na deklaracije. Potrošač mora dodatno da se informiše, a obavezno treba pročitati i ono što piše sitnim slovima na deklaraciji. Nauka daje demanti na mnoga pitanja koja se bave zdravstvenim aspektom. Činjenica je da je naša jedina šansa to što smo mi zemlja u kojoj se proizvodi hrana za prehranu životinja i koja ima dovojno soje da ishrani svoje životinje. Jedini način da tu vrednost istaknemo kao konkurentsku prednost je da te proizvode obeležimo da oni jesu bez GMO. Evropa svoje životinje hrani modifikovanom sojom. Soja je sirovina koja je za proizvodnju stočne hrane i jako je važna njena kontrola, sertifikacija, kao i način na koji će proizvod da stigne do proizvođača. Važno je isto tako da je na deklaraciji sve ono od čega je proizvod. Mi smatramo da je transparentnost tržišta važna i da se da potrošaču da sam izabere šta će da kupuje. Smatram da moram da znam šta kupujem i da znam šta dajem svojoj deci, prijatljima i roditeljima da unesu u organizam, Sa druge strane moramo da podržimo 50.000 prouzvođača koji ne mogu da stanu na crtu velikim proizvođačima iz Brazila i drugih zemlja. Sa treće strane Evropa traži organske proizvode bez GMO. Etiketa je bitna i mora da postoji sistem koji prati proizvod od njive do trpeze. Moramo da damo identitet našem proizvodu. Ako stavimo etiketu onda naš potrošač zna da je proizvod proizveden bez GMO. Moramo da stanemo na stranu proizvođača i potrošača – rekla je Emilija Stefanović i dodala

– Svakom svojom kupovinom određenih proizvoda potrošači biraju da li daju podršku proizvođačima koji proizvode hranu bez ili sa GMO. Hemijske matrije koje se koriste moraju da budu napisane na deklaraciji. Naša kontrola dozvoljava pesticide koji su dozvoljeni i koji su na listi zdravstvenih organizacija. Tačnije na toj listi se nalaze oni koji su štetni po zdravlje ljudi, kao i herbicidi koji se smeju koristiti – rekla je Emilija i nastavila

– Naše udruženje ima preko 300 članova. U Srbiji imamo 30 članova i 20 sertifikovanih firmi. Potražite proizvde koji imaju deklaraciju. Na pijaci imamo kako proizvođače tako i nakupce i to je mali procenat koji odvlači proizvode sa tržišta. Često imamo i promotivne kampanje u marketima, potrošač mora da zne šta kupuje i podržimo naše domaće potrošače koji proizvode robu koja nema GMO. – rekla je Emilija Stefanović

Svetska firma je prodala svoj portfolio i svoju tehnologiju jer je zastarela, a kupila novu sa istraživačkih univerzitrta u SAD. Da li ste za ili protiv GMO?

– Ja nisam protiv genetički mofifikovane hrane koja se daje za prehranu stoke koju ljudi jedu. Čovek koji je ponudio ovakav paradajz je nepismen. Kakav je to trgovac koji želi da proda nešto otrovno. Mi jedemo hranu i jedemo gene tih biljaka i životinja. Ta hrana se prerađuje u našim crevima i razni enzimi seku gene tih biljaka i životinja donukleotida. Tu ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Pojedete jabuku i unesete pesticide i herbicide, kojom se ta jabuka tretira. Po tome mi smo izloženi mogućnosti da dobijemo kancer, ali nije tako. Jedan gen ne može da promeni našu DNK. Mi jedemo paradajz i druge životinjske proizvode, da li mi postajemo to što jedemo, naravno da ne. Ovde je u pitanju samo jedan gen. Moramo malo realnije da gledamo na stvari. Sa korišćenjem lekova i hrane, koja je na neki način modifikovana, možemo da izlečimo ljude od raznih bolesti i životni vek se produžava. Nemojte da plašimo narod sa GMO. Kada se ubacuju geni u biljku i ne znamo u koji deo biljke će se ugraditi, A novim tehnologijama će se znati i to. Ovo je budućnost, a i mogučnost da se čovek leči hranom. Tako ćemo u bolesno dete ili čoveka moći ciljano hranom da utičemo na neke gene koji nisu zdravi i lečiti ih na taj način – rekla je Gordana Šurlan Momirović.i dodala

– Organska hrana u Americi je jako skupa i ona je pristupačna zbog novca samo bogatim ljudima, siromašni nju ne mogu da priušte zbog finansijskog momenta. Ne mora da prođe više godina da bi se videla reakcija. Duži niz godina ništa neće pokazati. Do sada se genetski modifikovane biljke koriste više od 20 godina i konstatovano je da one nisu štetne. Amerika je mnogo naprednija i oni se bave naukom zbog pofita. U kapitalizmu je profit najvažniji. Zdravlje je prisutno i imaju dobre uslove za život. Ne treba se plašiti – rekla je Gordana Širlan Momirović

Zašto se krenulo sa proizvodnjom GMO?

– Povećan je broj ljudi na zemlji, a prinosi nisu visoki, mada to nije jedini razlog. Naučnici žele da naprave bijku koja je otporna na sušu. Biljka koja je takva otporna novim tehnologijama se ubrizgava u biljku koja ne može da izdrži velike temperature i imamo novu modifikovanu stabljiku. Mi kada dobijemo novi genetičkimaterijal znamo da on nije savršen, jer na takvu biljku opet imamo neprijatelja koji se menja sa biljkom jer se trudi da ostane živ i mi ćemo uvek stvarati nove sorte u nauci i ići dalje sa istraživanjima – rekla je Gordana Šurlan Momirović

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv.rs