U EMISIJI „POSLE RUČKA“ DOLAZIMO DO ZAKLJUČKA: Evo gde leži REŠENJE za izlazak Srbije iz siromaštva! (FOTO, VIDEO)

U današnjoj emisiji "Posle ručka" azgovarali smo na temu koja interesuju većinu srpske populacije: Koliko je u Srbiji siromašnih? Da li je srpski radnik preko granice gospodin?

Gosti koji će razgovarati na današnju temu su: Vojislav Šešelj, Džon Bosnić, Saša Torlaković, Nebojša Mirović i Dragan Otašević.

Trend "odliva mozgova" već godinama je akuelan u Srbiji, Saša Torlaković, pedsednik Udruženja građevinara Srbije, istako je ne tako lak razvojni put naših radnika u inostranstvu:

– Za početak naš radnik mora da se zaduži kako bi otišao u inostranstvo, a onda tek počinje da žive nakon nekoliko meseci. 415 miliona ljudi je napustilo Srbiju od 2000 godine. Građevinski radnik je ovde siromašna… Kada pričaju zašto ljudi idu? Idu jer imaju male plate, jer moraju da rade 12 sati da bi imali pristojnu zaradu, ali i jer nemaju prava. Zakon o radu je oskrnavljen odavno… Samo 9 % žena, može seba da smatra srednjom klasom. Njihovo primanje je preko 500 evra mesečno, sve ostale prima platu ispod. Kakav je to tretman žena u državi? Poslodavaci u Njemačkoj štiti svoju privredu time što im daju veće plate. Danas u Srbiji ima 35.000 građevinskih radnika, a po podacima je preko 90.000, što nije tačno.

– Ova zemlja će se urušiti u ekonomskom i demografskom smislu, ako naši ljudi ostanu da žive u Nemačkoj, nećete imati ljude koji će obnavljati državu.

Prvi čovek radikalne stranke, dr Vojislav Šešelj, tvrdi da bogatstvo Srbije leži u poljoprovredi:

– Mislim da bismo mi bili svi na ivici siromaštva da nemam dobru poljoprivredu i vredne radnike. Nemamo mi te pare, ali Evropska unija ima svoje metode kako nam je taj novac uskraćen. Dobijamo jeftino mleko, otpatke od mesa. Mi dobar hleb imamo, ali nije hleb sam po sebi dovoljan, mora i na hreb nešto da ide. Naša proizvodnja mora biti zaštićena, ne smemo je zatrpavati robom sa stranje.

Evropska unija nam je rekla da ne računamo na priključivanje, ali pimaju naše radnike, jer su najbolji – rekao je Šešelj i dodad:

– Plate ukupnog medicinskog osoblja su jeftinije nego bilo gde drugde. Naš lekar će imati veću platu ukoliko ode u Makedoniju ili Crnu Goru.

Srpski i kanadski novinar i političar, Džon Bosnić istakao je da je menjao bogatstvo za duhovni život koji ma Srbija:

– Ostavio sam 47.000 evra mesečno platu u Japanu, bez poreza, ali sam ovde duhovno mnogo bogatiji. U Japanu se brani samostanost hrane, ne uvoze ništa, oni se sami hrane. Imaju prinač, ribu…Istim ljudima koji su nas bombardovali, EU i NATO, koji su uništili našu ekonomiju, dozovoljavamo da i dalje to rade. Ni u Kanadi stvari nisu bolje, i Kanađani se plaše sistema, njie samo kod nas to slučaj. Običan čovek se plaši jer nije upozant sa svojim pravima. Svi se plaše da ne izgube poslove, isto je u Kanadi, Japanu i ovde – rekao je Bosnić:

– Srbija je mnogo bogata zemlja, ono što imamo u privredi, od rude, bolje je od pola Evrope. Pitanje je produktivne ekonomije, ona mora da se organizuje. Opet tvrdim da moraju da postoje državni lideri.. Japanci su se preživeli dve atomske bombe, dva grada su bila na 0, oni su krenuli da rade. Po mom mišljenju, Srbija ima mnogo prirodnih bogatstava koje bi trebalo da iskoristi, to je korak ka boljem životu.

Kale Gospodar Vremena, poznat je Beograđanima, a kao jedan od korisnika Narodnih kunjiha izneo je svoje iskustvo:

– Velika gužva je u Narodnim kuhinjama. Nekada kada je Jugopetrol davao, kuhjinje su bile mnogo kvalitetnije, sada se radi na kvantitetu. O kakavom nekvalitetnu se radi, govori to da nisam uspeo da operem fleku od te hrane, ni u mašini. Samo nam daju pirinač i makarone, pa šta smo mi? Mora nešto da ide uz to – rekao je Kale.

Pola miliona ljudi živi u Srbiji žive od 2000 din dnevno, Kale, kao pripadnik te grupe, podelio je sa gledaocima:

– Istovaram na pijaci robu za 200 dinara. Uzmem pasulj, pa ga skuvam, da imam za više dana, pomažu mi drugari.

Detaljnije pogledajte u videu ispod:

Happytv.rs
Foto: Arhiva