U EMISIJI „POSLE RUČKA“ O SEZONSKOM KRIMINALU: Leti su na „meti“ stanovi, dok su zimi vikendice zanimljivije!

U današnjoj emsiji „Posle ručka“ najgledanije Happy televizije voditelj Vanja Bulić razgovarao je sa gostima na temu leta jer je ono godišnje doba kada se najviše krade.

Ko su najpoznatiji pljačkaši modernog doba?

Da li postoji savršena krađa?

Gosti u studiju bili su: Olivera Ćirković, Gradiša Katić, Draško Aćimović, Vladan Petrović i Boža Spasić.

Sezona godišnjih odmora polako prolazi. Odlazak na neku od destinacija vuče rizik i mogućnost da stan u kojem niko ne boravi, za to vreme dok ste na odmoru, bude obijen. Obično su takvi stanovi tipovani već neko vreme i sigurno nisu meta slučajnog odabira.

Tokom čitave godine se tipuju stanovi i zna se kada kada se i u koje doba šta obija i krade. Sezonski kriminal je jako prisutan.

– Zimi, kada govorimo o ovoj temi govorimo o vikendicama, leti je to slučaj sa stanovima. Ranije su lopovi tačno znali kada su stanovi prazni. Vlasnik stana kada ode na obmor stan se obije, zna se da je taj stan tipovan i da je vlasnik praćen. U ono vreme lopovi su bili toliko spoobni da po završetku posla nameste čak i kvake na ulaznim vratima da stoje kao da ih niko nije pipnuo i vlasnik dok ne krene da otključava stan ne može ni da nasluti da je stan obijen. Prvi šok je kada kvaka koja naizgled nije ni pipnuta ostane u ruci – rekao je Boža Spasić.

Napisali ste knjigu o onome kroz šta vas je život vodio i o Pink panterima koji su poznati po svojim delima. Postoji razlika između kriminala i u kriminalu.

– Ne samo šta rade Pink panteri već i o odnosu prema tome šta se radi, razlici i na koji način se sada radi. Ja sam objasnila i izjasnila se šata sam radila, kako i ko sam. Nikada nisam ulaziala u stanove i obijala ih. Mi danas zaklanjamo oči i zabavljamo narod sa najnižim oblikom kriminala, a krade se narod na mnogo drugih načina. Ne podržavam kriminal ni u kom obliku. Savetujem da se to ne radi i borim se protiv toga jer znam šta je to. Ja sam svoju kaznu za sve odlažala i trudim se da promenim svoj način života, menjam ga već. Moramo da poštujemo ljude koji su promenili svoj način života i da im damo šansu da to i urade – rekla je Olivera Ćirković.

Kada neko odleži svoje da li je on i dalje kriminalac ili mu je promenjen status?

– On se smetra licem koje je svoj dug prema društvu odužilo. Kriminalac je neko protiv koga se vodi krivičan postupak, u početku je lice protiv koga se vodi istraga. On u krivičnom postupku bude proglašen kriv i osuđen. Svakako lice kome neko kaže da je kriminalac može da podnese tužbu jer mu je povređena čast i ugled – rekao je Vladan Petrović i dodao.

– Mogu da kažem iz dosadašnjeg iskstva da sezonski krimial postoji, ali ne može da se desi da neko od lopova upadne „onako“ u stan. Sve je to tipovano. Narkomani kada upadaju u stanove oni uzimaju onoliko koliko im je potrebno za dozu ili dve. Kriminalnom delatnoošću se bave oni lopovi koji tipuju stan. Ranije 80tih godina je bilo ljudi koji nisu imali poverenja u banke i držali su novac u kućama. Kupoprodajne nepokretnosti su bile popularne i tada su taj novac ljudi držali kod kuća. Tipovali su se ljudi koji su radili te kupoprodaje za veće količine novca i znalo se da taj novac imaju kod sebe. Ti ljudi su bili praćeni, zaustavljani na ulicama i novac im se otimao, dešavalo se razbojništvo – rekao je Vladan Petrović.

Danas lopovi samo trebaju da prate i čitaju novine da bi znali gde mogu da završe posao.

– Vera Matović je lepo kupila pse na nekoj granici i oni su u njenom dvorištu gde čekaju svakog ko dođe. Vera je jako poznata pored toga što je estradna umetnica ona je i kolekcionar slika Save Šumanovića. Čak je i jako teško ukrasti sliku kada se zna ko je vlasnik i koliko slika košta. Estradne ličnosti lepo u novinama objave i kada idu na odmor i koliko čega imaju u kući i gde se šta nalazi. Potpuno lopovima olakšaju posao – rekao je Draško Aćimović.

Zašto vam se ljudi sve javljaju, koje su sve krađe prisutne?

– Najčešće se, od 90tih do dan danas najčešća prijavljuju krađe koje su u porodici. Sestra ukrade od brata novac i neće da mu vrati ili obrnuto. To su za ljude ogromne stvari. Ljudima kojima je obijen stan najčešće i znaju ko je to uradio. Nekada je ljudima i najteže kada se sa automobila koji poseduju skinu sve četiri gume. Imate osmatrače koji su na pumpama i koji prate ko koliko sipa u rezervoar. Onda se vozač prati do kuće i krade mu se gorivo. ljudi su često neoprezni i priču koju negde pričaju bude okidač za neku akciju. Uvek neko sluša. Postoje ljudi koji ne znaju ko im stanuje u komšiluku, što je velika greška. Savetuje se i da se postavljeju alarmi po stanovima i svuda gde je moguća, ali lopovi imaju svoje metode i vrlo lako sve to blokiraju. Često se sada ovac sklanja u banke. Kada se govori o obijanju stanova to se obavlja leti jer ljudi odlaze na godišnje odmore, više dana je stan prazan. Kada se govori o zimi onda su na meti vikendice. Interesantno je da se više ne krade zlato i novac već bojleri, šporeti i tehnika jer se oni lako prodaju na pijacama. Postoje ljudi koji nisu ni bolesni ni narkomani već jednostavno su opsesivni ili rade to iz nekog drugog razloga – rekao je Boža Spasić.

Da li se posle nekog vremena provedenog u zatvorenom prostoru ljudi ipak promene.

– U ovom trenutku ja znam da sam sa takvim ljudima 7,5 godina delila prostor. Ja sam bila u drugom fazonu ali sam sretala sitne prestupnike. To su ljudi uglavnom koji dolaze iz nesrećnih porodica. Svašta su prošli i dolaze iz teških porodica i imaju teške priče. Krupni kriminalci regrutuju te sitne lopove i onda se pravi velika vojska. Onda nam je čudno kada se u kraju pojave milioneri koji voze skupa kola i imaju bogatstvo. Zašto se negde u nekim emisijama ne pojavi neki sudija koji ima toliko iskustva da kaže sa čim se sve tokom svoje karijere susreo . Dajte da vidimo i da nađemo rešenje i za policiju i za ljude. Mene ne vrađe kada mi neko kaže da sam kriminalac. Ja otvoreno pričam sve ono šta sam radila, evo i napisala sam knjigu, Dajte ljudima koji žele da se menjaju mogućnost da mogu da se promene – rekla je Olivera Ćirkovič i dodala.

– Jedan normalan čovek kada pređe „crvenu liniju“ ide u zatvor. Neko reskira kada radi to, neko nije svesan posledica, neko je „luckakst“ i svesno reskira i neko smatra da je toliko pametan da je mudar toliko da će ostati neprimetan. Odlazak pred crvenu liniju je proces. Pravi trenutak kada je čovek pravi prestupnik je kada uđe u zatvor. Tada postaje regrutovan za mnogo veće poslove – rekla je Olivera Ćirković.

– Pored teških krađa postoje i sitne kređe. Sitna kerađa je kada se oduzme nekom neka sitna stvar, tipa neko uzme nečiji telefon u kafiću. Prođe pored stola, sa stola uzme telefon i stavi ga u džep. Kada je telefon u kolima i kada se obiju kola, naese se materijaln šteta da bi se telefon uzeo to je teškoa krivična krađa. Stepen nasilja je veći i veći je stepen namere. Zakon razlikuje više stepena krađe. Sitno delo krađe je do 5.000 dinara. Ljudi kradu viski i ako ga uhvati obezbeđenje nekog minimarketa, vlasnik podnosi tu privatnu tužbu. Isto je i sa krađom goriva na nekoj benzijskoj pumpi. Vlasnik pumpe pregleda kamere i podnosi tužbu. Retko se događa da neko od tih prestupnika za sitnu krađu i ode u zatvor zbog toga. Oportunitetom se završava, obično nekom novčanom kaznom ili uslovom – rekao je Vladan Petrović.

Na kakve ste sve prestupnike nailazili?

– Imamo model kada ljudi nastavljaju porodičnu tradiciju. Zbog izazova retko ko napravi korak u nazad kada dođe do „crvene linije“, većina je pređe. Ne mogu mnogo jače zemje sa jačim društvima da odvrate ljude od tih „crvenih linija“. Mnogo jače i veće policije ne mogu da se izbore sa ljudima koji diluju drogu. Danas ih uhapse pet, sutra ne ulicama je 35. Postoje ljudi koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka u porodici sa kriminalom pa krenu tim putem – rekao je Boža Spasić.

Bižić je nekada rakao da skoro 50 % ljudi iz krimiala sarađuje sa policijom. Da li je to procenat koji je zaista realan i da li „veliki rade“ stanove?

– Veliki je to procenat, nije tačno. Policija mora da sarađuje sa kriminalcima kako bi došli do informacija, toga je uvek bilo ali toliki procenat nije realan. Veliki ne rade stanove.Beogradski mangupi su u ono vreme znali šta policija radi i ko šta radi. Oni su sedeli i ništa nisu radili što bi moglo policiju da iritira. Kriminalci su znali da su im telefoni bili prislušivani, ali su uvek nalazili načine da se oranizuju – rekao je Boža Spasić.

Da li su „veliki“ pokušali ikada da te uzmu za velike poslove?

– Ne nikada, moj karakteer je takav. Za policiju ne mogu da radim jer se ne slažem sa onim što pojedini rade. Poštujem policajca koji me je uhapsio i odvajam ljude na časne i ne. Ti koji su mene uhapsili su časni. Nervira me kada se policija skriva. Videla sam ljude koji su veliki krminalci. Ja sam bila najpoznaiji ženski zatvorenik, ali sam brzo shvatila da sam ja jako mala kada sam videla žene koje su bile mnogo veće. Ja sam ležala godinama za ono što sam uradila, a one su za mnogo jače prestupa izlazile posle tri meseca sa uslovnom kaznom. Razlika postoji – rekla je Olivera Ćirković i dodala.

– Ne odobravam kriminal. Postoje putevi kojima je moguće ići, da se čovek promeni. Ja sam primer. Setite se krupnih stvari i zaboravite na sitne. Ja sam slikala u zatvoru i imala sam tu slobodu da sam to mogla. Bila sam blizu bloka gde su boravile majke sa decom. Majka narkomanka koja nije marila za to šta se dešava oko nje, je bila pod sedativima i nije imla volju za životom. Njeno dete sam zavolela jer sam sugo provodila vreme sa njim, bio mi je kao pomićnik. Posle šest meseci je nestao, jednog dana samo nije došao na „posao“. Majka je puštena na slobodu, imala je muža narkomana. Izašla je napolje i možda je napolju taj dečak koji je bio divan, sada krade frižidere. Dete se rodilo u zatvoru, posle dve godine je izašao napolje i on je već svojim rođenjem osuđen. Ja da sam mu majka sigurno bi drugačije prošao. Dajte ljudima šansu da se promene. Moja duša zna koji krst nosim. Prvi put u životu na mom putu saznajem priču da su najveći grešnice postale svetice. Prvi koji je otišao sa Hristom u raj je prestupnik. Dajte šansu lošima da se promene – rekla je Olivera Ćirković.

Kako se sređuje taj izlazak iz zatvora

– Dešava se da ljudi budu oslobođeni od optužnice i optuženi izlaze iz zatvora. Ljudi koji su bili u pritvoru dve, tri godine su oslobođeni i doneta je pravosudna presuda. Postoje i posebni slučajevi da zbog zastarelosti posupka lice koje je odležalo u zatvoru traži naknadu i ona je posebna i potražuje se na osnovu materijalne štete koja je načinjena – rekao je Vladan Petrović.

Happytv.rs
Foto: Arhiva